Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

INICIJATIVA ZA OSNIVANJE DRŽAVNOG FONDA ZA NAKNADU ŠTETE ŽRTVAMA NASILJA I KRIMINALA: Naučna i stručna javnost predložile su da se deo fonda za pomoć žrtvama puni novcem koji u državni budžet dolazi primenom načela oportuniteta krivičnog gonjenja


Viktimološko društvo Srbije (VDS) će povodom 22. februara, Međunarodnog dana žrtava, predložiti osnivanje državnog fonda za naknadu štete žrtvama nasilja i kriminala. Prema rečima dr Sanje Ćopić, predsednice Upravnog odbora Viktimološkog društva, Srbija je pre više godina potpisala, ali nije i ratifikovala, evropsku konvenciju kojom se predviđa obaveza da država isplati odštetu žrtvama. Reč je o Varšavskoj konvenciji iz 2005. godine.

- Svakoj žrtvi mora se nadoknaditi šteta. U državama zapadne Evrope, SAD i Australiji odšteta se isplaćuje svim žrtvama krivičnih dela s elementima nasilja - kaže dr Sanja Ćopić.

Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, dr Ivana Stevanović podržava predlog Viktimološkog društva za osnivanje državnog fonda za naknadu štete žrtvama i ističe potrebu da država kreira strateški pristup pomoći žrtvama, koji bi bio regulisan zakonom.

- Srbija još nije rešila pitanje kompenzacije žrtava krivičnih dela, a to nije isto što i naknada štete, koju svaki oštećeni može da traži u sudskom postupku. Naučna i stručna javnost predložila je da se deo fonda za pomoć žrtvama puni novcem koji u državni budžet dolazi primenom načela oportuniteta krivičnog gonjenja - kaže dr Ivana Stevanović.

Podsetimo, primena načela oportuniteta znači da će javni tužilac odložiti krivično gonjenje učinioca krivičnog dela za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora a učinilac zauzvrat prihvata neke obaveze. Najčešće je to uplata određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe. Posle uplate, krivično gonjenje se obustavlja.

Prema raspoloživim podacima, godišnje se primenom načela oportuniteta u svim tužilaštvima u Srbiji prikupi više stotina miliona dinara, koji odlaze direktno u državni budžet, a posebna komisija odlučuje za koje namene će ta sredstva biti upotrebljena.

- Velike sume se prikupljaju na osnovu oportuniteta i mi krivičari smatramo da ta sredstva u budućnosti treba opredeljivati za direktnu podršku žrtvama krivičnih dela. One treba da budu u fokusu. Na osnovu konkursa i odluke komisije, na čijem je čelu ministar pravde, a najveći deo tih sredstava sada se dodeljuje ministarstvima nadležnim za socijalnu zaštitu, zdravstvo i kulturu. Mi smatramo da bi ta sredstva bar u jednom procentu, makar deset do 20 odsto, mogla da budu usmerena za žrtve krivičnih dela - kaže direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

- Moramo da pokušamo da iznađemo sistemska rešenja i strateški pristup. Vlada Srbije još nije usvojila strategiju i akcioni plan za podršku žrtvama u krivičnom postupku. Vrhovni kasacioni sud je doneo smernice kojima preporučuje sudijama da se o imovinsko-pravnom zahtevu žrtava i oštećenih odlučuje u krivičnom postupku, a ne u dugotrajnim parnicama. Osim tih smernica, nemamo ništa - kaže dr Ivana Stevanović.

Osnovna ideja strategije za podršku žrtvama je osnivanje službe pri Vrhovnom sudu, koja treba da reaguju istog trenutka kada se sazna za krivično delo.

- Na tome se radi, uz podršku Ministarstva pravde. Strateški dokumenti su prošli javnu raspravu i očekujemo da vrlo brzo budu usvojeni. Nadam se da se neće čekati da prođu izbori. Ukoliko to ne bude urađeno za mesec dana, onda će usvajanje ovih važnih dokumenata čekati novu vladu, pa je pitanje da li će to biti završeno do kraja ove godine - kaže Stevanović. Ističe da je usvajanje ovih dokumenata deo direktive Evropske unije i da se Srbija obavezala na to u okviru Poglavlja 23.

U Srbiji se u parnicama dodeljuju takođe višemilionske odštete žrtvama, ali u dinarima i posle dugotrajnih parničnih postupaka, pa je preporuka Vrhovnog suda da se o naknadi štete za žrtvu odlučuje odmah u krivičnom postupku. Imali smo slučaj da je u parnici dosuđeno pet miliona dinara konobarici koja je u piceriji bila žrtva pokušaja ubistva iz vatrenog oružja i ostala invalid. Njenoj deci i roditeljima dosuđeno je još po pola miliona dinara odštete.

Svaki osuđenik je ujedno i dužnik svoje žrtve, pa javni izvršitelj može da mu zapleni imovinu ako neće dobrovoljno da isplati odštetu. Međutim, u slučajevima partnerskog nasilja često se dešava da ubica izvrši samoubistvo, tako da odšteta ne može da se naplati.

U mno­gim evrop­skim ze­mlja­ma sud oba­ve­zu­je uči­ni­o­ce te­ških zlo­či­na da svo­jim žr­tva­ma ili nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma is­pla­te ogrom­ne od­šte­te. Ta­ko su pro­šle ne­de­lje me­di­ji iz­ve­sti­li da se u Špa­ni­ji su­di Nor­ber­tu Fe­he­ru, od­no­sno Igo­ru Vac­la­vi­ću, po­re­klom iz Sr­bi­je, ko­ji je od­go­vo­ran za vi­še ubi­sta­va i ra­nja­va­nja u Špa­ni­ji i Ita­li­ji, gde je u od­su­stvu osu­đen na do­ži­vot­nu ka­znu. Sud je od­re­dio da jed­noj žr­tvi mo­ra da pla­ti od­šte­tu od 82.000 evra, a dru­goj 26.000 evra, kao i 7.500 evra bol­ni­ci u ko­joj su žr­tve le­če­ne. 

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 10.02.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija