Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI NACRT ZAKONA O POREKLU IMOVINE: Ispitivanje porekla imovine unazad 10 godina


Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da bi novi zakon o poreklu imovine mogao da predvidi mogućnost ispitivanja imovine unazad 10 godina.

"Jedan od naših predloga je da to bude mogućnost ispitivanja imovine unazad 10 godina. Na kraju javne rasprave ćemo videti kakvi će biti zaključci", rekla je ona.

Kuburovićeva je istakla da je pisanje tog zakona bilo jedan od prvih zadataka koji je dobila 2016. godine, zajedno sa ministarstvom finansija i da je tada formirana radna grupa za izradu Nacrta zakona o poreklu imovine.

"Došli smo do okvirnog nacrta, međutim tada je prioritet bio donošenje zakona o nadležnosti državnih organa o suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, na reorganizaciji tužilaštva i sudova, osnivanje posebnih odeljenja koji se bave korupcijom. Zakon od poreklu imovine je bio krovni zakon koji je trebalo da uspostavi novi sistem rada nadležnih organa za procesuiranje krivičnih dela sa koruptivnim elementom, a nakon toga da pristupimo dovršetku rada zakona o poreklu imovine", rekla je ona.

Prema njenim rečima, prema Nacrtu zakona, ispitivalo bi se da li je imovina zakonito stečena ili ne, i da li je ono što je zakonito stečeno i prijavljeno Poreskoj upravi, odnosno da li je plaćen porez.

Ministarka pravde je podsetila da je 2002. godine postojala mogućnost unakrsnog ispitivanja imovine, ali taj zakon u praksi nije dao efekte kakve smo želeli.

"Nije jasna i precizna formulacija kako taj postupak treba da teče. S druge strane u tom momentu, možda niste imali i adekvatne registre da bi mogli da vršite unakrsno ispitivanje neke imovine. Danas imate elektronske registre gotovo svih onih podataka koji su neophodni da utvrdite šta jedno lice poseduje. Najbitnije je utvrditi njegovu stvarnu vrednost imovine i utvrditi njegove prihode", napomenula je Kuburovićeva.

Upitana kakve će kazne biti za one kojima se taj disbalans primeti, ona je rekla:

"Kada utvrdite da postoji veliki disbalans između vaših prihoda i vaše stvarne imovine, upravo ta razlike neprijavljene imovine i onoga što ste prijavili je osnovica koja će biti oporezivana, a naš predlog je da to bude 75 procenata. To je izuzetno visoka poreska osnovica i upravo je na neki način kazna onima koji nisu prijavljivali sve što imaju ili koji su na nezakonit način stekli. S druge strane, ukoliko Poreska uprava u toku postupka ustanovi da možda postoje elementi krivičnog dela onda treba da dostavi to nadležnim državnim organima i onda na scenu stupaju ova koruptivna odeljenja".

Ministarka je rekla da novi zakon neće pružiti mogućnost da, pre nego što dođe do postupka, svi koji su nešto prikrivali mogu to da prijave.

"Ono što često izaziva nedoumice kod građana, ovaj zakon se ne odnosi samo na funkcionere. On se odnosi apsolutno na sve, na bilo koga koji sa svojim stilom života može da izazove sumnju da troši mnogo više nego što prikazuje da zarađuje ili da mesto na kome radi možda ne opravdava onakav stil života koji vodi", podvukla je Nela Kuburović i napomenula:

"Različiti su načini prikrivanja imovine, svašta ulazi u imovinu, nije samo nepokretnost koju lako možete da identifikujete, naročito kada su reči o udelima i akcijama pravnih lica. Imali smo priliku da vidimo da da su pokušavali da kažu da su pozajmili novac. Suština jeste da ovaj zakon omogućava da onaj koji je pozajmio odmah izaziva sumnju i on opet može da dođe 'pod oko"' Poreske uprave. Imate Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US) koji na neki način vodi registar imovine svih funkcionera i povezanih lica, koji su takođe obavezni da prijave imovinu kada je reč o funkcionerima".

Na konstataciju da imamo bogate pojedince i siromašnu državu, što se govori već decenijama, pošto smo imali situacije da socijalni slučajevi imaju ogromne imperije, ona je izjavila:

"Imali smo pojedince koji kada su bili na funkcijama enormno bogatili i povećavali svoj privatni kapital, tako da je došlo vreme da se preispita. Postavlja se pitanje kako je neka imovina mogla tako da raste kada ste vi funkcioner, morate da zamrznete sva svoja upravljačka prava u određenim organima, na koji način je to preduzeće poslovalo i kako je ostvarilo tako veliki profit. Poreska uprava će raditi po sistemu ukoliko sama utvrdi da nešto nije u redu proverom različitih podataka, ali i na osnovu anonimnih prijava građana ukoliko utvrdi da postoji osnova sumnje za nekakvo preispitivanje".

Upitana kada će u skupštinsku proceduru ući zakoni o pooštravanju kazni za najveća krivična dela, uključujući doživotnu robiju, ona je rekla da sada na tome vredno radi radna grupa i da će tokom februara izaći sa predlogom onoga što je urađeno.

"Ono što je bitno, biće ispoštovano sve što je najavljeno, pre svega uvođenje nove krivične sankcije, a to je doživotni zatvor, zatim pooštravanje kaznene politike. Možda i ne samo za ona krivična dela koja smo najavljivali, krivična dela iz oblasti silovanja, krivična dela koje se odnose na proizvodnju narkotika, možda čak bude i oštrija kaznena politika u odnosu i na druga krivična dela. Samo uvođenje doživotnog zatvora jeste prihvaćanje inicijative Fondacije Jurić, ali mi smo to još 2015. radili izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) kao Ministarstvo pravde predvidelo. Na žalost je stručna javnost ostala apsolutno nema, niko nije hteo izričito da se izjasni", rekla je Kuburović.

Ona se, takođe, osvrnula na postojanje postupaka koji traju duže od 10 godina.

"To izaziva sumnju zašto je nešto trajalo tako dugo i okonča se oslobađajućom odlukom zato što nije bilo dovoljno dokaza. Postavlja se pitanje zašto to nije bilo utvrđeno u nekom ranijem periodu, naročito imajući u vidu za postupke koji se vode pred sudom za organizovani kriminal, gde ima veliki broj osuđenih u jednom postupku, sudski troškovi su izuzetno visoki. I onda dođete u situaciju da plaćate milionske odštete, preko milijardu dinara u poslednjih nekoliko godina samo na ime naknade štete i na ime zastupanja u ovim postupcima", naglasila je Kuburovićeva.

Izvor: Vebsajt RTV, 11.02.2019.
Naslov: Redakcija