Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZBOG NEISPLAĆENIH NAKNADA ZA OSTVARENI PREKOVREMENI I NOĆNI RAD MUP TUŽILO VIŠE OD 20.000 ZAPOSLENIH: Zbog različitih sudskih odluka koje sudovi donose u istovetnim slučajevima, pripadnici MUP-a spremni su da idu čak do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Tužiće državu za kršenje Ustavom RS zagarantovanog prava na jednakost pred sudom, i za kršenje prava na suđenje u razumnom roku


Ni posle 11 godina policajci koji su 2006. godine tužili državu zbog neisplaćenog novca za prekovremeni i noćni rad nisu dobili zadovoljenje. Mnogi su otišli u penziju, a njihovi sudski sporovi i dalje traju. Nemali broj njih ipak je dobio novac koji im MUP duguje, uz velike kamate, dok drugi nisu. Razlog - isti sud je u identičnim predmetima presudio dijametralno suprotno.

Zbog različitih sudskih odluka koje sudovi donose u istovrsnim slučajevima, pripadnici MUP spremni su da idu čak do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Tužiće državu ne samo za kršenje Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zagarantovanog prava na jednakost pred sudom, već i za kršenje prava na suđenje u razumnom roku.

Državu je 2006. godine tužilo više od 20.000 čuvara reda i mira, od kojih je najmanje polovina već naplatila odštete, i to između 150.000 i 700.000 dinara. Tužbe su podnošene za period od 2003. godine do 1. jula 2006. godine, do kada je policija posebno plaćala prekovremene sate. Posle toga, promenjen je Pravilnik o isplati zarada u MUP, pa je ovaj rad uvršten u dodatni koeficijent. Kragujevački Apelacioni sud je, međutim, i posle toga nastavio da dosuđuje policajcima iz Novog Pazara prekovremeni rad.

U početku su različiti sudovi različito presuđivali u istim predmetima. "Najmekša" je bila kragujevačka, a "najtvrđe" novosadska i beogradska apelacija. One su masovno odbijale policajce. Zato Ustavni sud 2012. godine, odgovarajući na ustavne žalbe nezadovoljnih pripadnika MUP, odlučuje u njihovu korist i objavljuje presude po kojima imaju pravo na naknade. Posle toga, izmenio se i odnos apelacionih sudova u prestonici i Vojvodini.

Sada svi apelacioni sudovi počinju da dodeljuju naknade sa kamatama, pa policajci koji su pre toga pravosnažno odbijeni traže ponavljanje postupka zbog postojanja novih činjenica.

Kako kaže Siniša Adamović, koji je među prvima u ime novosadskih i subotičkih policajaca podneo zahteve za naknadu, svi čuvari reda iz Subotice koje je zastupao podneli su istog dana zahteve za ponavljanje postupka Prvom osnovnom sudu u Beogradu, pred kojim su se vodile parnice. Ovaj je od beogradske apelacije tražio odluke o dozvoli ponavljanja.

- U nekim slučajevima Apelacioni sud je dozvolio da se postupci ponove i ljudi su dobili ono što im država duguje, međutim, onda je isti sud doneo nekoliko odbijajućih presuda. Obrazloženje je bilo da se odluka Ustavnog i praksa Apelacionog i Vrhovnog suda ne odnose na te konkretne policajce koje odbijaju, jer u njihovim predmetima nije odlučivao Ustavni sud i nema novih činjenica - kaže Adamović.

On dodaje da svaki sudija ima pravo da sudi po sopstvenoj savesti, ali je neshvatljivo tumačenje da odluka Ustavnog suda nije opšteobavezujući pravni stav koji diktira pravnu praksu. Policajci koji su odbijeni nikako ne mogu da shvate zašto su neke njihove kolege dobile naknadu a oni nisu. To ih, ipak, nije pokolebalo, pa su podneli ustavne žalbe i tražili vanrednu reviziju od Vrhovnog kasacionog suda.

S obzirom na to da ovi predmeti ne zastarevaju, s godinama se povećava kamata, a država sve više gubi. Odštete dostižu i po 650.000-700.000 dinara, dok je inicijalan dug bio 1.500 dinara dodatka na platu po policajcu.

Budući da država ne plaća dobrovoljno izvršne presude policajcima, oni su prinuđeni da angažuju javne izvršitelje. Tako se trošak povećava po osobi za dodatnih 100.000 dinara, koje na kraju plaćaju poreski obveznici.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 11.02.2017.
Naslov: Redakcija