U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA I O LOKALNIM IZBORIMA: Izborni cenzus biće spušten sa pet na tri odsto

Na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima, koji će najverovatnije biti održani 26. aprila ili 3. maja, za osvajanje skupštinskih mandata biće potrebno samo tri odsto glasova izašlih birača. Na vanrednoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije početkom februara biće izmenjeni Zakon o izboru narodnih poslanika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2000, 57/2003 - odluka USRS, 72/2003 - dr. zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 28/2011 - odluka US, 36/2011 i 104/2009 - dr. zakon) i Zakon o lokalnim izborima("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 34/2010 - odluka US i 54/2011), čijim se odredbama propisuje da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet procenata osvojenih glasova.

Spuštanjem cenzusa sa pet na tri odsto, za šta vladajuća koalicija ima većinu, biće olakšan ulazak u skupštinske klupe manjim političkim partijama i koalicijama. Brojkama izraženo, ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana, umesto minimalnih 150.000 glasova po važećem zakonu, ako cenzus bude tri odsto biće im dovoljno samo 90.000 glasova.

Posledica ovakve zakonske izmene biće mnogo veći broj izbornih lista koje će preći cenzus. Biće i manje rasutih glasova – to su glasovi koje su osvojile liste koje nisu uspele da pređu cenzus, a D’Ontovim sistemom raspodele mandata prelivali su se onima koje su bile iznad pet odsto, proporcionalno njihovoj snazi. Tako je najjača izborna lista dobijala i najviše mandata od rasutih glasova.

Poređenja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 24. aprila 2016, na zbirnoj izbornoj listi bilo je 20 takmaca (stranaka, pokreta i koalicija), a bez ijednog mandata ostalo je njih osam.

Ovim zakonskim manevrom, naročito neuobičajenim tri meseca pred izbore, umnogome će biti minimizovani efekti najavljenog bojkota izbora dela opozicije. Niži izborni prag sigurno će privući mnoge organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od pet odsto, a nesumnjivo će usloviti i formiranje brojnih novih "cenzus-koalicija", budući da se ni ovog puta ne planira uvođenje stepenastog cenzusa. Prema nekim ranijim zahtevima za promenu izbornog praga, spuštanje cenzusa na tri odsto imalo je smisla u našim uslovima ako bi on važio za samostalan izlazak na izbore. Tada bi, na primer, za koaliciju dve stranke važio cenzus od pet, za tri stranke od sedam, za četiri od devet odsto...

Ideje i zahtevi za promenu izbornog zakona (koji se nisu svodili samo na izmenu cenzusa nego, najčešće, na kompletnu promenu izbornog sistema) mogli su se čuti više puta do sada, ali to nikad nije stizalo ni blizu mestima odlučivanja. Svojevremeno je ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković imao pripremljen novi izborni zakon, koji je, međutim, ostao u fioci.

Izvor: Vebsajt Politika, Biljana Baković, 11.01.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija