Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: ROK PLAćANJA OD 60 DANA, PRIMENJUJE SE NA UGOVORE ZAKLJUčENE IZMEđU SUBJEKATA JAVNOG SEKTORA, POčEV OD 1. JANUARA 2016. GODINE. DIREKTIVA EU DOZVOLJAVA ROKOVE OD 30 DANA


Već smo navikli na to da se privrednici žale na hroničnu besparicu, a to dovodi i do nepoštovanje rokova plaćanja. Malo ažurnije moglo bi biti od ove godine, jer je počela da važi odredba Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015) po kojoj će se rokovi plaćanja do 60 dana primenjivati ne samo kada se radi o obavezama između privatnika te javnog i privatnog sektora već i kada su u pitanju dve stranke kojima je država gazda. Hoće li to pogurati plaćanja u celoj zemlji između svih, a što bi trebalo, ostaje da se vidi.

Uprkos tome što su kod nas ti rokovi zakonski regulisani na ta dva meseca, u Srbiji se u proseku na novac čeka 141 dan. To govori istraživanje Mreže za poslovnu podršku. Istina, ista anketa pokazala je da su u Autonomnoj pokrajini Vojvodini ti rokovi pet dana kraći, a u drugim delovima Srbije toliko duži, ali to ne menja mnogo stvari u pozitivnom smeru.

O tome u čemu je problem kod izmirivanja obaveza koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže:

Lakše je kod nas doneti propis nego naterati učesnike na tržištu da ga poštuju. Srbija neminovno mora da ide ka kraćim rokovima za izmirivanje obaveza na putu ka Evropskoj uniji. Direktiva EU dozvoljava rokove od 30 dana. Istina, i to se ne poštuje jednako u svim zemljama. U najrazvijenijim državama Unije to je taj rok, što se više ide ka obodu, to su i rokovi duži. U srednjerazvijenim zemljama on je 45 dana, a u Poljskoj ili Hrvatskoj 60 dana.

Rajić naglašava da bi država morala posebno ažurno da kontroliše kako javni sektor, odnosno budžetski korisnici, ispunjava obaveze jer su se oni do sada pokazali kao veoma ležerni. Najduže su privrednici čekali novac za robu ili usluge u lokalnim samoupravama i za poslove koje su uradili za ustanove iz oblasti zdravstva i školstva. Tu su rokovi i do pet- šest meseci. Država bi trebalo da reguje i da takvim akterima koji kasne bez razloga uskrati plate. To se u nekoliko navrata pokazalo kao dobar lek.

Na to da i između privatnika rokovi izmirivanja obaveza budu sve rastegljiviji utiče i slaba kupovna moć.

Naši podaci govore da je promet u trgovini od 2008. godine do 2015. godine znatno smanjen. Da bi sačuvali mušteriju, trgovci daju sve duže rokove kod plaćanja na čekove. A onda te mesece čekanja prebacuju na dobavljače kojima ne plaćaju robu. Jedino rešenje je smanjenje zahvatanja iz privrede i nove investicije. To bi donelo svež novac pa bi uticalo i na veću disciplinu i korektnost kod plaćanja – kaže Rajić.

Neizmirene obaveze javnog sektora 2015. godine su bile pozamašne. Republika je dugovala 9,63 milijardi dinara, a lokalne samouprave daleko više.

Naredno istraživanje radiće se na proleće ove godine pa ostaje da se vidi koliko su se nadležni iz javnog sektora popravili i jesu li.

Rajić objašnjava i da zbog nemogućnosti da naplate svoju robu i usluge privrednici dolaze u veoma tešku situaciju. Da bi izmirili obaveze za PDV, isplatili plate i sve obaveze koje državi idu, a gde su kontrole stroge, podižu kratkoročne kredite uz kamatu od 12 do 14 odsto. Vrećina posle ima problema da te zajmove vrati pa oni često završe u kategoriji NPL.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 11.01.2016.
Naslov: Redakcija