Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: OD 1. JANUARA 2016. GODINE PORESKI DUżNIK PRVO UPLAćUJE GLAVNI PORESKI DUG, ZATIM KAMATE, PA TEK ONDA TROšKOVE NAPLATE. PRAVNO LICE KOJE NE PODNESE PORESKU PRIJAVU U ROKU ILI NE PLATI POREZ U CELOSTI, KAżNJAVA SE SA 100.000 DINARA


Privrednicima i građanima koji ne izmiruju poreske obaveze redovno 2016. godina je počela lepo, jer su kazne smanjene. Dodamo li tome i podatak da je cele prošle godine padala referentna stopa koja direktno utiče na obračun zatezne kamate na kašnjenja, ispada da je neplaćanje poreza u Srbiji sada mnogo jeftinije nego pre. Stručnjaci pak smatraju da bi kazne za neblagovremeno izmirivanje poreza trebalo ukinuti, a privrednici – da u oblasti fiskalnih i parafisklanih nameta treba napraviti inventar i tu oblast učiniti znatno transparentnijom.

Do sada, kada su građani kasnili sa plaćanjem poreza, rizikovali su da plate kaznu od 50.000 dinara, a od 2016. godine Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015) ona je umanjena i sada iznosi 5.000 dinara. Za isti prekršaj, a za vlasnike preduzeća bila je predviđena kazna od 150.000 dinara, koja je od 2016. godine umanjena na 100.000 dinara.

Osim toga, poreski obveznici koji ne poštuju baš svaki rok plaćaju i manju zateznu kamatu. Ta stopa se računa tako što se na godišnju kamatu od deset odsto doda referentna stopa Narodne banke Srbije. Ona je pak u 2015. smanjivana nekoliko puta i sa osam odsto, koliko je bila pre godinu, pala je na 4,5 procenta.

Hoće li sve to uticati da nam poreska disciplina oslabi? O tome poreski ekspert Đerđ Pap kaže:

Smatram da kazna za neizmirivanje poreza na vreme uopšte ne bi trebalo da postoji. Dovoljno je da se plati zatezna kamata i da se potom ide na prinudnu naplatu poreza.

Stručnjak sa Fakulteta za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu, Aleksandar Vasiljević, podseća na to da se i u novim okolnostima ublažene kaznene politike više isplati plaćati porez na vreme.

Ne treba zaboraviti da je kod nas inflacija na niskom nivou, oko dva odsto. Nesavesni poreski obveznici sada plaćaju kamatu na neizmirne obaveze od 14,5 procenata. Već taj podatak govori sam po sebi koliki će ekstratrošak imati oni koji ne izmire obaveze na vreme.

Šta pak o svemu kažu privrednici, na koje se izmene najviše i odnose?

Svaki privrednik koji ozbiljno posluje treba da vodi takvu politiku da na vreme izmiri poreske obaveze, a ne da plaća kazne i zatezne kamate – kaže predsednik Unije poslodavaca Vojvodine, Stanko Krstin. – Samo smanjenje kazne, ma koliko se činilo povoljnim, neće znatnije poboljšati poslovni ambijent. Da bi se to dogodilo, zahvatanja iz privrede treba da budu manja i po broju i po visini stope, poreski i sistem parafiskalnih nameta treba da bude znatno transparentniji. Moram da napomenem i da je NALED kod nas nabrojao čak 500 raznih nameta. Mnogo je i kada samo nabrajate, a kamoli kada plaćate. Zato se nadam da izmene vezane za tu oblast, čija je primena počela 1. januara 2016. godine, neće biti jedine ove godine.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 12.01.2016.
Naslov: Redakcija