OMBUDSMAN: IZMENAMA ZAKONA NADLEŽNOST I OVLAŠĆENJE ZA ODLUČIVANJE O NAČINU OBEZBEĐIVANJA I PRUŽANJA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI POVERITI JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE

Pokrajinski ombudsman založio se da se zakonskim izmenama nadležnost i ovlašćenje za odlučivanje o načinu obezbeđivanja i pružanja besplatne pravne pomoći poveri jedinicama lokalne samouprave, umesto centrima za socijalni rad kako je to predloženo.

Iz Knacelarije Ombudsmana APV ukazuje se da su centri za socijalni rad inače opterećni velikim brojem zahteva građana za ostvarivanjem prava u oblasti socijalne zaštite, te da zbog toga nisu u mogućnosti da ažurno i efikasno odlučuju o zahtevima za korišćenje usluga besplatne pravne pomoći, dok bi, kako se dodaje, poveravanje ove nadležnosti loklanim samoupravama moglo da ubrza proces obrade zahteva i skrati vreme čekanja na ovu vrstu usluge.

"Pravo na pravnu pomoć u Republici Srbiji spada u Ustavom zajemčena prava. Ovo pravo ogleda se i u pravu na jednak pristup pravdi i pravu na pravično suđenje, koje garantuje i više međunarodnih dokumenata koje je naša država ratifikovala, na čelu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Država je stoga dužna da u interesu građana uspostavi sistem besplatne pravne pomoći koji će, uz najviši mogući kvalitet usluga, biti i svrsishodan i održiv", navodi se u saopštenju.

Pokrajinski ombudsman ukazuje da je zbog toga važno rešavanje o tome ko ima pravo na ovu vrstu pomoći potrebno poveriti organu koji će o tome moći da odluči u propisanom roku.

• Takođe, u saopštenju se ocenjuje i da bi bilo potrebno proširiti krug korisnika besplatne pravne pomoći, a posebno kad je reč o najranjivijim društvenim grupama.

"Nepovoljan socijalni status pojedinaca i pojedinki nepovoljno utiče na mogućnosti ostvarivanja ovog prava, što samo doprinosi njihovoj dodatnoj marignalizaciji, povećanju socijalnih razlika u društvu, a u ekstremnim slučajevima i sistemskoj diskriminaciji pojedinaca ili celih društvenih grupa. Stoga je od izuzetnog značaja da se pripadnicima ranjivih grupa omogući pristup funkcionalnom i efikasnom sistemu pravne pomoći", ističe se u saopštenju.

Dodaje se da za određene grupe građana n ebi trebalo propisivati dodatne uslove, kao što su da već primaju neku vrstu socijalne pomoći, dečiji dodatak, i slično.

"U ovu grupu spadala bi, između ostalih, lica prema kojima je pokrenut postupak za lišavanje poslovne sposobnosti ili postupak smeštaja i zadržavanja u zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi zatvorenog tipa, kao i lica koja sudskim putem traže izdržavanje u porodičnopravnim postupcima, žrtve nasilja u porodici. Sve ove grupe građana su sticajem životnih okolnosti suočene sa stvarnim ili potencijalnih kršenjem njihovih prava, što mogu i da dokumentuju, te bi odlaganje pružanja pravne pomoći usled traženje dodatnih dokaza o njihovoj 'ranjivosti' pod takvim okolnostima moglo dovesti u još nepovoljniji položaj", navodi pokrajinski Ombudsman.

Navodi se i da bi budžetska sredstva za nadoknade za usluge besplatne pravne pomoći trebalo pod određenim uslovima da budu dostupna svim kategorijama pružalaca ovih usluga, a ne samo advokatima, javnim beležnicima i medijatorima, kako je Nacrtom predviđeno.