ZAKON O SOCIJALNOJ KARTI: Podaci u registru “Socijalna karta” često netačni

Registar Socijalna karta se često oslanja na netačne podatke o zaradi i imovini primalaca socijalne pomoći. Prema podacima do kojih je došla organizacija Amnesti internešnal, postoji niz primera kako su pojedinci izgubili socijalnu pomoć zbog toga što su podaci koje je prikupio novi registar bili potpuno netačni, pogrešno su predstavljali status prihoda pojedinca ili su pojedincima pripisivani prihodi koje nikada nisu imali.

Amnesti navodi primer Mirjane, koja je u februaru 2023. godine izgubila ćerku i nije bile u mogućnosti da plati troškove sahrane. Njoj je tada, jedna srpska organizacija za ljudska prava uplatila na račun u banci 20.000 dinara kao pomoć da pokrije troškove sahrane.

Taj priliv koji je Mirjana dobila kao pomoć oko troškova sahrane, u registru Socijalna karta je momentalno označen kao prihod, pa je lokalni Centar za socijalni rad Mirjanu obavestio da više ne ispunjava uslove za socijalnu pomoć.

Uz besplatnu pravnu pomoć, ona je iz drugog pokušaja uspešno uložila žalbu. Međutim, proces je trajao mesecima, a za to vreme nije imala finansijsku podršku države.

Mirjana je jedna od nekoliko osoba čiji su podaci netačno klasifikovani, zbog čega je ostala bez socijalne pomoći.

Zakonom o socijalnoj karti ("Sl. glasnik RS", br. 14/2021 – dalje: Zakon) u Srbiji je uspostavljen je registar pod nazivom “Socijalna karta” koji je najavljivan ka put ka pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana.

Taj registar je zapravo centralizovani informacioni sistem koji koristi automatizaciju da iz niza zvaničnih državnih baza podataka konsoliduje lične i druge podatke podnosilaca zahteva i primalaca socijalne pomoći.

Na osnovu tih podataka, nadležni odlučuju o utvrđivanju činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, kaže Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine.

Pored agregacije (sakupljanja) podataka, Amnesti navodi da je taj registar uveo poluautomatsko donošenje odluka prilikom procene da li je pojedinac podoban za socijalnu pomoć.

Konkretno registar označava (šalje obaveštenja) slučajeve koji zahtevaju procenu od strane socijalnog radnika.

Zvanični podaci od avgusta 2023. godine pokazuju da u sistemu ima 176.000 primalaca socijalne pomoći, što je 35.000 manje nego u martu 2022. kada je Zakon stupio na snagu.

Amnesti ukazuje da ova brojka ne znači da su svi ovi ljudi izgubili socijalnu pomoć zbog nedostataka u primeni Zakona, ali da ukazuje na kontinuirani trend smanjenja broja ljudi koji primaju socijalnu pomoć.

S obzirom da se prilikom utvrđivanja da li pojedinci ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, sistem u velikoj meri oslanja na podatke, preciznost tih podataka je od suštinskog značaja za tačan i pošten ishod odluke u vezi socijalne pomoći.

Ipak, Amnesti ocenjuje da srpske vlasti nisu učinile dovoljno da obezbede da sve baze podataka koje učestvuju u programu budu u skladu sa standardima i da sadrže tačne informacije, što je dovelo do toga da registar Socijalna karta pojedince proizvoljno lišava beneficija.

Pored toga što su pojedini podaci koji se nađu u registru netačni ili pogrešno klasifikovani, problem je i to što se on (registar) oslanja na “sirove” (neobrađene, neažurirane) podatke o imovini, a posebno kada se radi o marginalizovanim zajednicama.

Na primer neki ljudi su izgubili socijalnu pomoć jer je utvrđeno da imaju nekoliko automobila na njihovo ime, iako su ti isti automobili godinama unazad prodati u staro gvožđe.

Naime, u Srbiji prodavci starog gvožđa često ne prenesu vlasništvo nad automobilima na svoje ime nakon što ih kupe od Roma, a sve kako bi izbegli plaćanje poreza. U nekim slučajevima to je rezultiralo gubitkom socijalne pomoći.

Amnesti ukazuje da su pre uvođenja registra “Socijalna karta”, socijalni radnici bili u mogućnosti da u određenom obimu diskreciono odlučuju, na primer da znaju da su registri o vlasništvu automobila verovatno nepouzdani. Sa druge strane novi sistem je smanjio mogućnost razmatranja konteksta i vršenja procene na terenu, oslanjajući se isključivo na podatke koji često ne uspevaju da obuhvate složenost ljudskih života.

U intervjuu za Amnesti internešnal, Dinko, koji ima devetočlanu porodicu, uključujući suprugu, petoro dece i ostarele roditelje, ispričao je kako su mu zaposleni u Centru za socijalni rad u aprilu 2023. rekli da njegova porodica više ne može da prima socijalnu pomoć jer je iz registra “Socijalna karta” utvrđeno da njegov otac poseduje dva automobila.

Dinko je objasnio da automobili, registrovani na očevo ime 2013. i 2016. godine, nikada nisu bili u voznom stanju i da su pre mnogo godina prodati u staro gvožđe.

Nažalost, Dinkov otac nikada nije zvanično odjavio automobile jer nije znao da je to neophodno ili da može uticati na socijalnu pomoć. Kao rezultat toga, Dinkova porodica provela je mesece u teškim ekonomskim teškoćama jer su izgubili ne samo socijalnu pomoć, već i prateću podršku, kao što je pristup narodnoj kuhinji.

Iako registar “Socijalna karta” ne donosi sam odluke o kvalifikovanju (ispunjavanju uslova) za socijalnu pomoć, Amnesti internešnal je intervjuisao primaoce koji su rekli da socijalni radnici pripisuju odluke “novom sistemu” i insistiraju da nisu u mogućnosti da protivreče ili zamene obaveštenja koja upućuju na nešto šta je prema dosadašnjem iskustvu pojedinaca očigledno bila greška.

“Ne mogu ja ništa da uradim, novi sistem iz Beograda je taj koji je odlučio”, bio je možda najčešće zabeleženi odgovor socijalnih radnika, kako se navodi u intervjuima.

Pored navedenih problema, tu je i nedostatak obuke za socijalne radnike o tome kako da novi sistem koriste kao pomoć (a ne da podležu njegovim rezultatima) i kako da ublaže potencijalnu pristrasnost automatizacije.

Sve to, kako navodi Amnesti, izaziva zabrinutost da je Zakon značajno promenio ulogu socijalnih radnika koji više ili nisu u mogućnosti ili nisu osnaženi da koriste sopstveno rasuđivanje kako bi procenili da li su podaci o podobnosti pojedinca za socijalnu pomoć tačni ili da li tačno odražavaju socio-ekonomske uslove kandidata za socijalnu pomoć.

Iako se registar periodično automatski ažurira, Amnesti ukazuje da je izgledno da daje prioritet praćenju onih promena uslova u domaćinstvima koji dovode do gubitka ili umanjenja socijalne pomoći u odnosu na promene koje bi povećale podobnost pojedinca za dobijanje socijalne pomoći.

Na primer, ako registar utvrdi da je neka osoba zaradila dodatni prihod tokom proteklog meseca, brzo će poslati obaveštenje da je potrebno da socijalni radnik sprovede istragu o tome, nakon čega će pojedinac verovatno biti skinut sa socijalne pomoći ili će mu se smanjiti iznos koji prima.

Međutim, ako ista osoba u narednom mesecu ne ostvari taj isti prihod (koji je prethodno zabeležen), registar neće odmah ili automatski ponovo uspostaviti beneficije pojedincu, jer pojedinac više nije u sistemu – već pojedinac mora ponovo da se prijavi kako bi dobio beneficije.

Amnesti ukazuje i da Ministarstvo rada nije javno objavilo kako funkcioniše registar Socijalna karta, niti je omogućilo pristup bilo kakvoj dosadašnjoj proceni rizika ovog registra za ljudska prava.

Amnesti internešenel veruje da je neophodan analiza slučajeva za koje je registar Socijala karta (od kako je ustanovljen) poslao obaveštenje da treba da se istraže, a kako bi se utvrdilo da li sistem proizvodi diskriminatorne rezultate.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Nevena Petaković, 11.12.2023.
Naslov: Redakcija