Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

U PRIPREMI IZMENA JAVNOIZVRŠITELJSKE TARIFE: Novi tarifnik primenjivaće se na postupke pokrenute posle 1. januara 2020. godine


Ako dužnik plati dug u roku od osam dana od prijema rešenja o izvršenju, naknada izvršitelju se umanjuje za 60 odsto. Ako se dužnik dobrovoljno iseli u roku od 30 dana, javni izvršitelj nema pravo na naknadu za uspešno sprovedeno izvršenje.

To su neka od najvažnijih pravila u novom tarifniku za javne izvršitelje koji je upravo završen u Ministarstvu pravde i primenjivaće se na postupke pokrenute posle 1. januara 2020. godine.

Ministarstvo pravde je nastojalo da spreči da troškovi naplate malih dugova prerastu visinu glavnice. Drastično je redukovan broj odluka koje će javni izvršitelj moći da tarifira, ali je smanjen i broj radnji koje će naplaćivati.

Javni izvršitelj više neće moći da naplaćuje pribavljanje onih podataka koji su dostupni elektronskim putem, jer Pravosudni informacioni sistem omogućava elektronsko povezivanje javnih izvršitelja sa različitim bazama podataka drugih državnih organa, na primer, sa bazom MUP-a o prebivalištu osobe, tako da sve potrebne podatke dobijaju na "klik" i više neće moći da ih naplaćuju.

Od 1. marta primenjivaće se i odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 54/2019 - dalje: ZIO) o elektronskoj aukciji nepokretnosti i pokretnih stvari, a izvršitelj neće imati pravo da naplati kao svoju uslugu održavanje elektronske prodaje. Pored toga, novim tarifnikom biće smanjeni troškovi dostave i drugih pojedinačnih radnji.

Imajući u vidu da je izmenama ZIO već smanjen prostor za neosnovano uvećavanje troškova izvršnog postupka na teret dužnika, nova tarifa predviđa znatno smanjenje naknada za javne izvršitelje. Cilj je da se postupak što više vodi u elektronskoj formi kako bi bili eliminisani pojedini troškovi– rečeno je u Ministarstvu pravde.

Podsetimo, jedna od najvažnijih izmena ZIO sastoji se u tome da jedina nepokretnost građanina ne može biti prodata zbog komunalnog duga ukoliko on ne prelazi vrednost od 5.000 evra.

Kako je objašnjeno, dodatno je razrađeno i pojačano načelo srazmere i u drugim delovima zakona, a ove izmene imaju za cilj sprečavanje mogućnosti da se unovčava imovina izvršnog dužnika značajne vrednosti radi namirenja bagatelnog ili nesrazmerno manjeg iznosa potraživanja izvršnog poverioca.

Pored toga, izvršitelji više neće moći da uzimaju dve trećine zarade i penzije, odnosno polovinu za "minimalce".

Znatno su uvećani pragovi zarada, plata i penzija, odnosno iznosi koji su zaštićeni od mogućnosti izvršenja. Time će se sprečiti da izvršenje ugrozi osnovne potrebe za život dužnika, a sve u cilju jačanja socijalne komponente zakona i zaštite ekonomski slabih slojeva stanovništva.

Izvršenje će moći da se sprovede samo do polovine, umesto dosadašnje dve trećine plate ili zarade, odnosno do četvrtine, umesto dosadašnje polovine, ako je iznos zarade jednak ili manji od minimalne zarade.

Izvršenje na penziji može da se sprovede do njene trećine, umesto dosadašnje dve trećine, odnosno četvrtine ako je reč o prosečnoj penziji. Na minimalnoj penziji izvršenje može da se sprovede samo do desetine iznosa, umesto dosadašnje polovine.

Novi ZIO uvodi i zabranu nagomilavanja troškova za dužnike, kao i zaštitu porodilja i dece, ali i antikoruptivne mere prema javnim izvršiteljima.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 06.12.2019.
Naslov: Redakcija