PRIVREDNI RAST I KRETANJE CENE NAFTE OPREDELILI DINAMIKU TEKUĆEG DEFICITA

U prethodne tri godine (2015-2017), realni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 7,3%. Ako se uzme u obzir i projekcija rasta za 2018. godinu od 4,2%, kumulativna stopa privrednog rasta za četiri godine iznosiće oko 12%. Ono što je posebno važno jeste činjenica da model privrednog rasta baziran na izvozno orijentisanoj prerađivačkoj industriji i građevinarstvu sa sobom neizbežno nosi i veću potrošnju energenata, kao i veće potrebe za različitim sirovinama i neophodnom opremom. Upravo su rast uvoza mašina i opreme, te veće uvezene količine nafte i gasa ključno uticali na veći robni uvoz i povećanje tekućeg deficita u poslednje dve godine, koji se i dalje nalazi na nivou koji je više nego održiv i u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama.

S obzirom na to da je veliki deo ostvarenih i planiranih investicija usmeren u izvozno orijentisane sektore, u narednim godinama treba očekivati ubrzanje rasta izvoza i postepeno kretanje deficita tekućeg računa ka nivou od 4% bruto domaćeg proizvoda.

Pored neizbežnog rasta količinskog uvoza nafte i gasa u uslovima snažnog privrednog rasta, na povećanje tekućeg deficita, i prethodne i ove godine, uticao je i rast cene nafte na svetskom tržištu. U periodu januar-oktobar 2018. godine, oko 88% tekućeg deficita odnosilo se na deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni nafte, derivata i gasa. Prema našim procenama, efekat rasta svetske cene nafte na povećanje tekućeg deficita u Srbiji u 2017. godini iznosio je oko 0,6% bruto domaćeg proizvoda, dok bi u 2018. godini trebao da iznosi 0,7% bruto domaćeg proizvoda, što je jedan od glavnih razloga zbog čega bi tekući deficit u 2018. godini mogao biti veći od projektovanih 5,2% bruto domaćeg proizvoda. Imajući u vidu aktuelne projekcije kretanja cene nafte, procenjujemo da bi u 2019. godini trebalo da ovaj efekat bude znatno manji, a na dinamiku tekućeg deficita uticaće i puni oporavak izvoza poljoprivrednih proizvoda.

S obzirom na ovakav rast domaće privrede, dinamičan i izvozno orijentisan, privremeno povećanje tekućeg deficita je uobičajena pojava. Mnogo je važnije to što je rast postavljen na dugoročnim i održivim temeljima, što će dovesti i do kontinuiranog rasta standarda naših građana.

Ključan doprinos privrednom rastu potekao je od prerađivačke industrije, građevinarstva i usluga pretežno privatnog sektora. Za poslednje četiri godine, formalna zaposlenost u prerađivačkoj industriji povećana je za skoro 20%, njen obim proizvodnje za preko 22%, a izvoz za skoro 50%, pri čemu je rast izvoza zabeležen u svim oblastima prerađivačke industrije. Sektor građevinarstva je u periodu od 2015. zaključno sa 2017. godinom rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 10%, a tokom devet meseci 2018. godine rast ovog sektora ubrzan je na 17% međugodišnje, te je dao ključan doprinos ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda od 4,5% međugodišnje. Pored prerađivačke industrije i građevinarstva, pozitivan doprinos privrednom rastu potekao je, između ostalog, i od sektora informaciono-komunikacionih tehnologija, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva.

Kada je reč o izvorima rasta, najznačajniji doprinos potekao je od investicionog ciklusa započetog 2015. godine, pri čemu je kumulativni rast investicija u osnovna sredstva za četiri godine iznosio preko 30%. Pored toga, kontinuirani oporavak tržišta rada i rast kreditne aktivnosti, podržan monetarnom politikom Narodne banke Srbije, rezultirao je i oporavkom lične potrošnje, koja od 2016. godine beleži održiv rast.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 12.12.2018.