INTERVJU SA PREDSEDNIKOM VIŠEG SUDA U BEOGRADU: Svaki sudija ovu godinu završiće sa više od 1.000 predmeta u radu, što je priliv od 100 predmeta mesečno

Beogradsko pravosuđe trenutno rešava gotovo dve trećine svih predmeta u Srbiji i upravo u toj neravnopravnoj opterećenosti leži ključ za problem efikasnosti u radu srpskog pravosuđa. Kao najveći sud ne samo Srbiji, po broju sudija i predmeta, već i na Balkanu, Viši sud u Beogradu već duže vreme se, baš kao i ostali prestonički sudovi, bori sa dramatičnom situacijom - ogromnim prilivom predmeta.

Ovako, ukratko, o problemima u pravosuđu, u intervjuu za "Novosti" govori Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu.

Uz najveći priliv predmeta u celoj Republici, više od 7.000 mesečno, i opterećenje sudija građanskog odeljenja, koje je nesrazmerno veće nego u drugim srpskim sudovima, ovaj sud je najefikasniji u zemlji. Svaki sudija ovu godinu završiće sa više od 1.000 predmeta u radu, što je priliv od 100 predmeta mesečno.

Vrhovni kasacioni sud je 8. oktobra, na godišnjem savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji, prepoznao rezultate rada i dodelio nam prvu nagradu među sudovima u Republici za povećanje broja ukupno rešenih predmeta u odnosu na isti period prethodne godine. Od januara do juna 2017. godine, Viši sud je rešio 21.394 predmeta, dok je prema uporednoj analizi VKS za isti period u 2018. rešio 29.418 predmeta. Ovakvi rezultati rada, na koje sam, kao rukovodilac suda, veoma ponosan, posledica su uloženih vanrednih napora.

* Koliko su sudije vašeg suda trenutno opterećene?

- Broj ukupno primljenih predmeta u devetomesečnom periodu ove godine je 59.396 i oni su raspoređeni na 74 sudije koje su postupale u tom periodu, dok je ukupan broj predmeta bio 88.840. To znači da jedan sudija, u proseku, trenutno ima u radu više od 1.200 predmeta. O opterećenosti Višeg suda u Beogradu, u odnosu na druge sudove, govori i činjenica da je, na primer, prošle godine imao u radu 68.570 predmeta, dok je u pojedinim sudovima u Srbiji broj predmeta u radu i do hiljadu puta manji! Nedavnom odlukom Visokog saveta sudstva dobili smo 16 novih sudija, pa se očekuju još bolji rezultati.

* Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević apostrofirao je Specijalni sud kao neefikasan. Šta je rešenje?

- Pažljivo sam pročitao intervju predsednika Vrhovnog kasacionog suda koji je dao za vaš list i ne bih se složio da je apostrofirao izrazitu neefikasnost posebnih odeljenja Višeg suda u Beogradu, već se osvrnuo na razloge i probleme sa kojima se svakodnevno u radu susreću sudije ovih odeljenja. Kao rukovodilac Višeg suda u Beogradu, pa i posebnih odeljenja, ne slažem se da se njihov rad može oceniti kao neefikasan. Nesporno je da postoje određeni faktori koji utiču na to da brzina postupaka nije u skladu sa očekivanjima javnosti. Posebna i isključiva nadležnost sudskih veća za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina, složenost predmeta sa više desetina optuženih i dokaznom dokumentacijom koja dostiže u pojedinim predmetima i nekoliko miliona strana, činjenica da 21 sudija deli svega četiri sudnice, a da dvosmenska i višesatna suđenja neretko podrazumevaju i saslušanje više stotina svedoka - sve to ima za posledicu da krivični postupci moraju trajati duže, od onih u redovnom krivičnom odeljenju. Međutim, to ne znači da postupci nisu sprovedeni efikasno, jer efikasnost podrazumeva ne samo brzinu, već i zakonitost u postupanju i poštovanje ljudskih prava.

* Ustavni amandmani vezani za pravosuđe podelili su struku i Ministarstvo pravde.

- Smatram da će izmene Ustava u oblasti pravosuđa, a pre svega one koje se odnose na isključenje probnog mandata sudija koji se prvi put biraju, i one koji se tiču sastava i organizacije sudskog saveta kao isključivo nadležnog za imenovanje sudija, doprineti većoj garanciji nezavisnosti, stalnosti sudijske funkcije i dodatno ih zaštititi od spoljnih uticaja. U prilog tome govori i pozitivan izveštaj Venecijanske komisije.

* Milojević kaže i da su jedan od uzroka neefikasnosti loše potkrepljene optužnice. Slažete li se?

- Stoji činjenica da se optužnice često vraćaju na dopunu istrage i da je donet veliki broj oslobađajućih presuda. To, uslovno rečeno, može govoriti o kvalitetu i dokaznoj potkrepljenosti optužnica. Ali, to se nužno ne odnosi samo na postupke pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal i Odeljenjem za ratne zločine, već i na redovna odeljenja.

* Koliko u proseku traju suđenja u redovnom odeljenju i u odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine?

- Prema podacima iz izveštaja za 2017. prosečno trajanje rešenih predmeta u redovnom odeljenju je 230,36 dana, a u posebnim odeljenjima 50,65 dana. To je u proseku na nivou suda 140,51 dan. Od 1. januara do 30. septembra ove godine, prosečno trajanje u sudu u redovnom odeljenju je 153,77 dana, a u posebnim odeljenjima 50,50, što je u proseku na nivou suda 102,14 dana. Navedena statistika pokazuje da se krivični postupci završavaju u razumnim rokovima, čak kraćim nego što propisuju EU standardi.

* Koliko je Viši sud poslednjih godina isplatio na ime troškova vođenja krivičnih postupaka zbog oslobađajuće presude?

- Sa računa Višeg suda je u 2013. isplaćeno 18.203.198 dinara, u 2014. - 107.778.134 dinara, u 2015. - 180.461.040 dinara, u 2016.- 127.269.165 dinara, prošle godine 231.660.627 dinara i za devet meseci ove godine 235.869.114 dinara. Što se tiče odgovornosti za ovakve situacije, moram da istaknem da sud donosi odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i kvaliteta dokaza koje je prikupio nadležni tužilac.