Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POSTUPAK KOMISIJE ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE PROTIV VIZE I MASTERKARDA: Prema podacima centralne banke međubankarske naknade kod “Vize” iznosile su do 1,8 odsto, a kod “Masterkarda” do 2,2 odsto što čini i do 80 odsto ukupnih naknada za plaćanje karticama


Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv “Vize” s obrazloženjem da je narušila pravila konkurencije na tržištu u pogledu visina trgovačkih naknada. Ovim se na udaru komisije našao i drugi veliki, a strani, kartičarski sistem u Srbiji posle “Masterkarda”. Nejasno je samo zašto komisija to sada radi kada je pre nekoliko meseci Narodna banka Srbije (NBS) stala na put visini kartičarskih naknada, odnosno na njen predlog skupština je u junu usvojila Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica ("Sl. glasnik RS", br. 44/2018) koji ograničava njihovu visinu.

Ovim zakonom, koji stupa na snagu 17. decembra, međubankarske provizije snižavaju se fazno - najpre na 0,5 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,6 odsto za kreditne kartice, a od 17. juna 2019. godine međubankarske naknade ograničavaju se na 0,2 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,3 odsto po izvršenoj transakciji za kreditne kartice.

Prema podacima centralne banke međubankarske naknade kod “Vize” iznosile su do 1,8 odsto, a kod “Masterkarda” do 2,2 odsto. Ove provizije čine i do 80 odsto ukupnih naknada za plaćanje karticama.

Zašto su kartice skupe kada mene ništa ne koštaju - pitaju mnogi njihovi korisnici. Pa zato što ne koštaju njihove vlasnike, odnosno one koji ih “provlače” na prodajnim mestima, već one kod kojih se “provlače”, a to su trgovci, restorani, hoteli, turističke agencije… Zbog toga ih često mali trgovci izbegavaju, zbog visokih provizija, i svi smo bili u situaciji da se u nekim radnjama, pogotovo onim malim, kartice ne primaju ili da se to kamuflira objašnjenjem da je pos aparat u kvaru. Trgovci tu proviziju uračunavaju u krajnju cenu koju na kraju plati potrošač.

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, u junu je, prilikom obraćanja poslanicima, navela da se po osnovu upotrebe kartica stranih kartičarskih sistema godišnje iz Srbije odlije 30 miliona evra u inostranstvo po osnovu obrade transakcija, dok banke zarade 2,5 miliona evra od izdavanja stranih kartica.

Kartičarski sistemi stimulišu banke da dele klijentima baš njihovu karticu i banke od toga posebno zarađuju. Otuda u našem sistemu preko sedam miliona što debitnih što kreditnih kartica od kojih se polovina ne koristi. Oni kod kojih se kartica provlači su u sendviču između banke izdavaoca kartice i banke prihvatioca na pos terminalu, koje opet tu naknadu dele između sebe. Najveći deo te međubankarske naknade pripada upravo banci izdavaocu kartice, koja ne pruža nikakvu uslugu, već samo naplaćuje činjenicu izdavanja, a manji deo banci koja je postavila pos terminal. Provizija banke na pos terminalu najveća je za male trgovce, a najmanja za velike trgovačke sisteme. Za banku je najbolja situacija kada su i onaj koji provlači karticu i onaj kod koga se ona provlači njeni klijenti jer tada ceo iznos međubankarske naknade njoj pripada, odnosno ne mora ni sa kim da ga deli.

Komisija je navela da su osnovano pretpostavili da “Viza” određuje minimalne međubankarske naknade u nepravičnom iznosu, koje primenjuju banke na teritoriji Srbije u njenom sistemu.

"Time je “Viza” uticala na povećanje trgovačke naknade - provizije banke trgovca za prihvatanje plaćanja platnom karticom, koju banke zaračunavaju trgovcima za omogućavanje usluge bezgotovinskog plaćanja. Najveći deo trgovačke naknade, oko 60 do 70 odsto, čini međubankarska naknada. U Srbiji međubankarske naknade su trenutno višestruko više nego na tržištima EU. Trgovci, koji prihvataju plaćanje platnim karticama, trošak trgovačke naknade uračunavaju u maloprodajnu cenu, koju prenose na potrošače, nezavisno od toga da li je plaćanje izvršeno platnom karticom ili gotovinom. Na taj način se ograničava konkurencija na tržištu banaka prihvatilaca u pogledu iznosa trgovačkih naknada, koje nude trgovcima za uslugu prijema platnih kartica, a moguć je i negativan uticaj na konkurenciju na tržištu izdavalaca platnih kartica na teritoriji Srbije, jer su banke podstaknute da nude platne kartice čije korišćenje, na prodajnim mestima, podleže najvišoj stopi međubankarske naknade, navode u komisiji".

Izvor: Vebsajt Politika, 11.11.2018.
Naslov: Redakcija