PLATE ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: Platni razredi neće biti uvedeni od 1. januara 2019. godine, već od 2020. godine
Plate zaposlenih u javnom sektoru, sledeće godine će biti povećane od sedam do 12 odsto. Platni razredi - odnosno pravilo “jednake plate za isti posao”, prema kojem bi, na primer, pravnik u ministarstvu imao istu platu kao njegov kolega u državnoj agenciji - neće biti uvedeni od 1. januara 2019. godine, kao što je planirano - već od 2020.
Najveće povećanje mogu očekivati zdravstveni radnici, i to 12 odsto za medicinske i stomatološke tehničare, a uvećanje od 10 odsto dobiće lekari i zubari, objavilo je juče Ministarstvo finansija.
Prema uputstvu za pripremu budžeta za 2019, službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane sleduje povišica od devet odsto. Isto toliko uvećanje plata planirano je i za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i u ustanovama visokog obrazovanja, ali i za radnike u oblasti socijalne zaštite.
Nešto manja povišica, od 8,5 odsto, očekuje zaposlene u Poreskoj upravi i Upravi carina, dok će drugi zaposleni u javnom sektoru, prema projekcijama Ministarstva finansija, imati uvećanje od sedam odsto.
Kao ni u prethodnim godinama, ni u budžetskoj 2019. neće biti moguća isplata božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i poboljšanja uslova rada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da plate ne bi trebalo da rastu više od šest do sedam procenata, jer je toliki rast našeg BDP-a. Svaki brži rast značio bi da će plate istiskivati druge važne komponente, kao što su javne investicije, ulaganje u zdravstvo, obrazovanje i druge delatnosti.
"Što se tiče samog povećanja plata, neke promene su opravdane, poput visokog povećanja plata zdravstvenim i prosvetnim radnicima, ali su plate u bezbednosnim službama i sada visoke", smatra Arsić i naglašava da su trenutno neke plate iznad nečega što bi odgovaralo tržišnim uslovima, a neke su ispod nivoa obrazovanja.
Uvođenje platnih razreda, koje se odlaže za 2020, dovelo bi do toga da se ti dispariteti postepeno otklanjaju, dodaje naš sagovornik.
"Možda tehnički nisu pripremljeni detalji za tu reformu. Ili je do odlaganja došlo iz političkih razloga. Oni koji sada imaju visoke plate u odnosu na objektivne karakteristike i kojima je najavljen sporiji rast zarada verovatno su protiv uvođenja platnih razreda. To je uvek tako u celom svetu i nije neobično", kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
Država bi morala da smogne snage i da se izbori da plate budu u skladu sa realnim performansama zaposlenih u javnom sektoru. Inače ćemo, kaže, imati negativnu selekciju, kao što je odlazak zaposlenih iz zdravstva, obrazovanja i državne uprave.
U “Službenom glasniku” je krajem prošle nedelje objavljeno da se odlaže primena Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 108/2016 i 113/2017) i Zakona o zaposlenima u javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017). To praktično znači da se do 1. januara 2020. odlaže primena propisa o platnim razredima da za isti posao u svakoj službi plata bude jednaka, kao i da se zaposlenima učinak pravedno meri kroz uvođenje jedinstvene osnovice za ceo javni sektor i precizno definisanih koeficijenta.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za “Politiku” kažu da je na poslednjoj sednici vlade odlučeno da je neophodno tokom sledeće godine obaviti dodatne finansijske analize, kako bi reforma dala pun efekat od samog početka primene početkom 2020. godine.
"Ovakva odluka pre svega počiva na uvažavanju svih potreba zaposlenih u javnim službama, a da ne ugrožava dostignutu fiskalnu stabilnost", navode u Ministarstvu.
Oni ističu da je reforma sistema plata važan proces, koji treba da uredi sistem plata i radnih odnosa svih zaposlenih u javnoj upravi i konačno da se zna ko koliko za koji posao treba da zaradi, a da se pritom obezbedi bolje upravljanje i kadrovima i javnim finansijama.
"Reforma podrazumeva promene iz korena u određivanju plate, napredovanju po učinku i obezbeđivanju transparentnije i fer raspodele zarada. Budući da je u proteklom periodu reforma izazvala veliku pažnju i zainteresovanost javnih službi, u želji da popravimo njihov položaj započeli smo i finansijske analize dogovorenih postupaka", objašnjavaju u Ministarstvu.
Kako nezvanično saznajemo u Vladi Srbije, zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014 i 94/2017) usvojen je prošlog četvrtka na nadležnim odborima Skupštine i upućen vladi na usvajanje, ali jer skinut sa dnevnog reda sednice vlade. Ne zna se zašto, ni kada će se pojaviti. Naš izvor kaže da nema zvanične odluke da se zakon odlaže, niti da ove izmene neće biti usvojene. Izmene bi trebalo da se primenjuju od 2019, a pojedine odredbe, koje se odnose na centralnu kadrovsku evidenciju, interno tržište rada i slično, od januara 2020. Ovaj propis zajedno sa čitavim setom zakona treba da dovede do reforme plata u javnom sektoru kako bi prestao dosadašnji sistem “različite zarade za isti rad i jednake plate za različite poslove”.
U proteklih godinu dana usvojeni su Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakon o zaposlenima u javnim službama, Zakon o zaposlenima u javnim agencijama, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. U septembru je bilo predviđeno usvajanje uredbe o koeficijentima, što se nije dogodilo, jer su sindikati, prvenstveno prosvete, imali zamerke.
Prema oceni Fiskalnog saveta iznetoj u analizi “Zarade u državnom sektoru - stanje i smernice za reformu”, plate u javnom sektoru trenutno se utvrđuju na osnovu 23 različite osnovice, više od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu.
Izvor: Vebsajt Politika, 11.11.2018.Naslov: Redakcija