ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Upravnik može da bude izabran iz redova stanara (vlasnika stanova), profesionalni (sa spiska registrovanih) ili prinudni (ako ga postavi lokalna samouprava). Za izbor iz redova stanara dovoljno je da dobije 50 odsto plus jedan glas, a za profesionalnog je neophodna dvotrećinska većina. Prvi korak je obaveštenje o izboru, prijave zainteresovanih, a zatim zbor Skupštine stambene zgrade na kojoj se glasa. Pravo glasa imaju vlasnici stanova ili ovlašćeni stanar sa punomoćjem vlasnika. Kod višespratnica, rešenje za izbor upravnika je da se on bira pisanim putem ili elektronski

Još samo nešto više od mesec dana preostalo je Beograđanima da izaberu upravnika zgrade, a prema poslednjim podacima, to je do sada učinilo tek 10-15 odsto stambenih zajednica u prestonici.

Razlog za ovako slab rezultat delom leži u činjenici da sve volimo da završavamo u minut do 12, delom u neslozi stanara, a delom i u priličnoj indolentnosti pojedinih lokalnih samouprava koje sve do pre par nedelja nisu građanima mogle da dostave precizne podatke o ovoj akciji.

Teoretski, u slučaju da ne bude izabran upravnik, opština ima pravo da postavi prinudnog. Međutim, takvih sa licencom trenutno ima tek nekoliko stotina, što ne bi bilo dovoljno ni za jednu prosečnu gradsku opštinu.

Ko može da bude upravnik

Upravnik može da bude izabran iz redova stanara (vlasnika stanova), profesionalni (sa spiska registrovanih) ili prinudni (ako ga postavi lokalna samouprava). Za izbor iz redova stanara dovoljno je da dobije 50 odsto plus jedan glas, a za profesionalnog je neophodna dvotrećinska većina.

Izbor upravnika

Prvi korak je obaveštenje o izboru, prijave zainteresovanih, a zatim zbor Skupštine stambene zgrade na kojoj se glasa. Pravo glasa imaju vlasnici stanova ili ovlašćeni stanar sa punomoćjem vlasnika. Kod višespratnica, rešenje za izbor upravnika je da se on bira pisanim putem ili elektronski, što je takođe predviđeno Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016).

Upravnik iz zgrade

Ako se bira upravnik iz redova stanara, potrebna je prosta većina, dakle ako zgrada ima 60 stanova, neophodno je da dobije 31 glas vlasnika stana ili ovlašćenog stanara. Oni mogu da rade volonterski ili po dogovoru sa određenom naknadom.

Profesionalni upravnik

Ako se na javni poziv ne jave zainteresovani stanari ili se on ne izabere, Skupština može da angažuje profesionalnog upravnika koji ima licencu za rad što se može proveriti na sajtu Privredne komore Srbije (www.pks.rs). Za njihov izbor, međutim, potrebna je dvotrećinska saglasnost. Dakle, od 60 stanova, potreban bi bio 41 glas.

Prinudni upravnik

Ukoliko zgrada ne izabere upravnika ni iz svojih redova, niti nekog profesionalca, lokalna samouprava, odnosno opština može da im privremeno nametne prinudnog upravnika kojeg bi plaćali preko uplatnica "Infostana". Prinudna uprava traje samo onoliko koliko stanarima treba da se dogovore i da izaberu upravnika.

Cena usluga

Procenjuje se da će iznositi od 250 do 350 dinara, zavisno od upravnika, veličine zgrade, broja stanova. Profesionalni upravnik ugovara sa Skupštinom stanara iznos mesečne nadoknade.

Dokumentacija

Osim izbora upravnika, obaveza stambene zajednice je upis u Registar stambenih zajednica koji se nalazi u okviru lokalnih samouprava. Plaćanje taksi i izrada pečata procenjuje se da koštaju između 2.000 i 3.000 dinara.

Maksimum 30 zgrada

Trenutno u Srbiji ima oko 400 licenciranih upravnika, od kojih u Beogradu manje od 100. Svaki od njih mogao bi da se brine o maksimalno 30 stambenih zgrada.

Izvor: Vebsajt Blic, 10.11.2017.
Naslov: Redakcija