ZAKON O DUALNOM OBRAZOVANJU: Učenje kroz rad, počeće da se primenjuje od školske 2019/2020. godine i u trogodišnjim i četvorogodišnjim srednjim školama. Zakon propisuje da učenik ima pravo na mesečnu naknadu za učenje kroz rad u neto iznosu od najmanje 70 odsto od minimalne cene rada koju isplaćuje poslodavac

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o dualnom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 101/2017 - dalje: Zakon), koji će, kako tvrdi Vlada, koja je predlagač, omogućiti brže i lakše zapošljavanje mladih. Prema usvojenim rešenjima, učenje uz rad odnosi se na obrazovne profile u trajanju od tri i četiri godine, a ovaj propis primenjivaće se od školske 2019–2020. godine.

Tokom učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni su diskriminacija učenika, fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, kao i obavljanje opasnog rada za decu. Odnosi škole i poslodavca uređuju se ugovorom o dualnom obrazovanju.

Zahvaljujući učenju kroz rad, stručnost đaka biće usklađena sa standardima savremenog tehničko-tehnološkog razvoja u 21. veku, bar tako smatraju u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Čemu dualno obrazovanje? U Ministarstvu ističu da su ciljevi dualnog obrazovanja obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj stručnosti đaka u skladu sa potrebama tržišta rada, kao i doprinos jačanju konkurentnosti privrede Srbije i omogućavanje zapošljavanja po završenom obrazovanju. U Ministarstvu veruju da na ovaj način može da se smanji stopa nezaposlenosti mladih do 25. godine.

Zakon propisuje da učenik ima pravo na mesečnu naknadu za učenje kroz rad u neto iznosu od najmanje 70 odsto od minimalne cene rada koju isplaćuje poslodavac. U Ministarstvu ističu da je veoma bitno naglasiti da to ne podrazumeva da je učenik u radnom odnosu. Koliko su đaci uspeli da savladaju gradivo na času i u proizvodnom pogonu pratiće i procenjivati zajedno nastavnik praktične nastave, takozvani koordinator učenja kroz rad i licencirani instruktor iz kompanije sa položenim didaktičko-pedagoškim veštinama. Tokom učenja kroz rad vodiće se računa da ne bude diskriminacije učenika, kao i fizičkog, psihičkog, socijalnog, seksualnog, digitalnog i svakog drugog nasilja, a Zakon zabranjuje i da se deca zapošljavaju na opasnim radnim mestima.

Za proveru da li određeno preduzeće ispunjava uslove da se u njemu izvodi dualno obrazovanje zadužena je Privredna komora Srbije, koja će i voditi registar ugovora o ovoj vrsti obrazovanja. Međusobni odnos škole i poslodavca biće uređen pisanim ugovorom na najmanje tri, odnosno četiri godine, a ugovor o učenju kroz rad zaključuju poslodavac i učenik, odnosno roditelj. Zakon je predvideo i uslove za slučaj raskida ugovora.

Plan i program nastave i učenja donosiće resorni ministar, uz prethodno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Taj program će se osavremenjivati na svakih pet godina, ili u kraćem roku, ako to zahtevaju potrebe privrede i tehnološkog razvoja. Ministar prosvete Mladen Šarčević nedavno je istakao da je 200 kompanija ispunilo uslove i kriterijume za uključivanje u dualno obrazovanje, koje se za sada odnosi na 19 obrazovnih profila.

Učenje kroz rad biće zastupljeno u najmanje 20 odsto časova stručnih predmeta, a najviše u 80 odsto. Moći će da se primenjuje kod jednog ili više poslodavaca u toku školske godine, i to od 8 do 20 časova, najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno.

Struktura učenika koji mogu pohađati obrazovne profile dualnog obrazovanja biće utvrđena u skladu sa potrebama privrede i mogućnostima daljeg školovanja, a u pripremanju plana na osnovu koga će đaci biti upisivani učestvovaće i poslodavci. Za kršenje novog Zakona predviđene su novčane kazne od 5.000 do 100.000 dinara. Podršku dualnom obrazovanju u Srbiji dali su Nemačka, Austrija, Švajcarska, klaster italijanskih kompanija "Konfindustrija" i Američka privredna komora.

– Strani investitori ne žele jeftinu radnu snagu, već obrazovane stručnjake koje podržavaju kroz formalni sistem obrazovanja, kako u svojim, tako i u domaćim kompanijama. Uvođenjem ove vrste obrazovanja rešava se i problem nedostatka kadrova u kompanijama, kao i zaustavljanje odliva sredstava u neformalno obrazovanje, koje je u prethodnom periodu srpsku privredu koštalo 3,5 miliona evra – naglašava se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Domaća i strana preduzeća koja su prihvatila ovaj sistem i otvorila vrata učenicima ne omogućavaju im samo učenje u realnom radnom okruženju, već i stipendije, ističu u Ministarstvu.

– Država je do sada dosta novca ulagala u opremanje učeničkih radionica. S obzirom na to da ne možemo da priuštimo opremanje svih školskih radionica savremenom opremom, realizacija dela nastave u realnom radnom okruženju omogućiće nam preusmeravanje novca u kreiranje novih modernizovanih profila, ali i u istraživanja i inovacije u nastavi – ističu nadležni službenici Ministarstva prosvete.