ZAKON O UPOTREBI SRPSKOG JEZIKA U JAVNOM ŽIVOTU I ZAŠTITI I OČUVANJU ĆIRILIČKOG PISMA: Savet za srpski jezik navodi da se ustavne i zakonske odredbe o ćirilici kao službenom pismu ne sprovode u praksi mnogih institucija, među njima su i državne institucije poput pošte, mediji sa nacionalnom frekvencijom, ali i institucije poput banaka

Sve strane banke u Srbiji posluju na latinici, a žalba jednog građanina na banku koja je odbila da sa njim posluje na ćirilici, bila je tema nedavne Treće sednice sveta za srpski jezik, tela koje je osnovala Vlada Republike Srbije u skladu sa Zakonom o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma ("Sl. glasnik RS", br. 89/2021). Zato su članovi Saveta odlučili da upute dopis Vladi u kome se zahteva da ona zatraži od tih institucija da koriste ćirilicu.

- Jedan od najvažnijih zaključaka treće sednice Saveta za srpski jezik jeste da se ustavne i zakonske odredbe o ćirilici kao službenom pismu ne sprovode u praksi mnogih institucija, među njima su i državne institucije poput pošte, mediji sa nacionalnom frekvencijom, ali i institucije koje ne poštuju volju i pravo mnogih državljana Republike Srbije, poput banaka - kaže predsednik Saveta prof. dr Aleksandar Milanović. - Uputićemo molbu Vladi da obaveže sve državne institucije da poštuju Ustav i postojeći Zakon.

Ali, osim ove, Savet će Vladi uputiti i još jednu molbu - da se što pre napiše i usvoji novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, budući da je važeći Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama ("Sl. glasnik RS", br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon, 30/2010, 47/2018 i 48/2018 - ispr.), donet 1991. godine, sasvim anahron i ne odgovara aktuelnoj jezičkoj situaciji.

Poslovanje stranih banaka na latinici kritikovao je i član Saveta i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić.

- Da li je moguće da jedna inostrana banka u Srbiji ignoriše srpsko nacionalno pismo, da time vređa svoje klijente, od kojih uzima novac i stiče kapital, da čak i na izričit zahtev neće da koristi ćirilicu - pita se ovaj lingvista.

On naglašava da je pravo na vlastiti jezik i pismo jedno od osnovnih ljudskih prava koja važe u civilizovanom svetu.

- Srpska ćirilica je u temeljima srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta i svako ko Srbima nameće latinicu svesno ili nesvesno radi na razaranju tog identiteta - ističe Tanasić. - Nije im poznato da pravopis srpskog jezika, kojim se reguliše pisanje na srpskom standardnom jeziku, naglašava opravdanost favorizacije ćirilice ne samo u službenoj, već i javnoj, prosvetnoj i kulturnoj delatnosti. Latinicu je potrebno znati iz kulturoloških i istorijskih razloga, ali ta dva pisma ne mogu se ravnomerno koristiti, pogotovo se ne sme favorizovati latinica.

Prednost latinici često daju i mnoge domaće institucije, a među njima je i JKP "Naplata javnog prevoza Beograd", na šta je ranije ukazalo Udruženje za odbranu ćirilice "Dobrica Erić".

Kao pomoć Vladi u planiranju donošenja novog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koji je donet 1991. i još je na snazi, Savet za srpski jezik organizovaće okrugli sto o tome kakav bi trebalo da bude status ćirilice i latinice u novom zakonskom rešenju.

- Na raspravu će biti pozvani predstavnici svih relevantnih ministarstava - prosvete, kulture, spoljnih poslova... kao i predstavnici medija i izdavača - najavio je predsednik Saveta prof. dr Aleksandar Milanović.

Izvor: Vebsajt Novosti, Lj. Begenišić, 10.10.2023.
Naslov: Redakcija