U PRVOJ POLOVINI OVE GODINE SRBIJA PODRŽALA 12 OD 25 SPOLJNOPOLITIČKIH DEKLARACIJA EVROPSKE UNIJE: Nastavljen trend da se Srbija ne usaglašava sa onim deklaracijama koje se odnose na Kinu i Rusiju ili na njihovo angažovanje u inostranstvu

Procenat usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama Evropske unije u prvoj polovini ove godine pao je ispod 50 odsto, jer je Beograd od 25 dokumenata koje je usvojio Brisel podržao samo 12.

Naša zemlja je rekla "ne" Briselu za tri dokumenta koja se odnose na vezu Rusije sa krizom u Ukrajini, za tri deklaracije o tekućim tenzijama u Venecueli, kao i za po jednu koje se odnose na Mjanmar/Burmu, Iran, Belorusiju, Nikaragvu, Siriju, Tursku i Gruziju.

Kako se navodi u najnovijoj analizi ISAK fonda o usaglašenosti sa EU deklaracijama i merama, Brisel je od 1. januara do 30. juna usvojio 25 dokumenata za koje je tražio podršku i zemalja kandidata za članstvo i dve deklaracije za koje nije poslat zahtev za usaglašavanje.

U prvoj polovini 2020. došlo je do pada procenta usaglašavanja Srbije sa politikom EU, i ona sada iznosi 48 odsto, za razliku od prvih šest meseci prošle godine, kada se naša zemlja usaglasila sa 60 odsto deklaracija. Procenat usaglašenja za celu 2019. iznosio je 57 odsto.

Jedan od autora analize, Igor Novaković, kaže, za "Novosti", da je, baš kao i prethodnih godina, nastavljen trend da se Srbija ne usaglašava sa onim deklaracijama koje se odnose na Kinu i Rusiju ili sa onima na temu angažovanja ovih dveju zemalja u inostranstvu:

- S obzirom na to da su i Kina i Rusija stalne članice Saveta bezbednosti UN, one su, kao takve, od vitalnog značaja za poziciju Srbije po pitanju nezavisnosti Kosova i imamo njihovu podršku kada je reč o sprečavanju njegovog članstva u međunarodnim organizacijama. Isti osnov za neusaglašavanje važi i za još nekoliko zemalja sa kojima Srbija ima dobre odnose, poput Irana ili Belorusije, koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Od izbijanja ukrajinske krize, Srbija se nije usaglasila ni sa jednom deklaracijom EU na temu angažovanja Rusije u toj zemlji, bilo na Krimu, bilo u regionu Donbasa u istočnoj Ukrajini, pa je tako bilo i u prvoj polovini ove godine.

Sva tri dokumenta na temu tekuće krize u Venecueli su deklarativnog karaktera i predstavljaju reakciju na krizu u celini, ali je u njima EU istovremeno kritički nastrojena prema režimu Nikolasa Madura. Rusija i Kina manje-više podržavaju njegov režim, što po autorima analize, objašnjava razlog za neusaglašavanje Srbije sa ove tri deklaracije. Osim toga, Venecuela nije priznala nezavisnost Kosova i bila je uz Srbiju u raznim međunarodnim organizacijama.

Srbija nije podržala ni deklaracije EU na temu Irana i Belorusije, kojima se prema tim zemljama obnavljaju odnosno produžavaju već postojeće restriktivne mere. Novina u ovom trendu neusaglašavanja svakako se odnosi na restriktivne mere prema Turskoj, koja je i sama zemlja kandidat za članstvo u EU.

Od zemalja u regionu, najveći procenat usaglašavanja imaju Crna Gora i Albanija, koje su podržale sve deklaracije EU. Sledi Severna Makedonija koja se usaglasila sa 92 odsto dokumenata, a zatim i Bosna i Hercegovina sa usaglašenošću od 72 odsto. Najmanje na "liniji" politike Brisela je Turska, koja je podržala samo 16 odsto deklaracija.

Izvor: Novosti, D. Milinković, 11.08.2020.
Naslov: Redakcija