PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O LISTI LEKOVA KOJI SE PROPISUJU I IZDAJU NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA: Na pozitivnoj listi novih 68 lekova

Vlada Republike Srbije usvojila je, 9. avgusta 2018. godine, novu pozitivnu listu lekova na koju je stavljeno 68 medikamenata, rekla je dr Sanja Radojević Škodrić, v. d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ona je pojasnila da stavljanje novih lekova na listu dovodi do sniženja cena takozvanih paralelnih medikamenata, kao i veće konkurentnosti među različitim proizvođačima, a samim tim i do sigurnijeg snabdevanja zdravstvenih ustanova. Na listi su lekovi za visok krvni pritisak, hormonske poremećaje, endokrinološka i maligna oboljenja…

– Za jedan lek biće više dobavljača. A zna se da veća konkurencija dovodi do sniženja cena – dodaje dr Radojević Škodrić.

Direktorka RFZO-a otkriva da će se u skladu sa odlukom Centralne komisije za lekove razmatrati mogućnost da se osiguranim licima obolelim od multiple skleroze i psorijaze prioritetno omogući inovativna terapija na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

– U septembru ili oktobru očekujemo uvođenje ovih lekova, a u uži izbor ušli su medikamenti za lečenje pomenutih oboljenja. Ujedno će biti razmatrano da još jedan lek iz savremene terapije dobiju i oboleli od najopasnije vrste raka kože, melanoma – dodala je dr Radojević Škodrić.

Dobra vest je i da su u nekim zdravstvenim ustanovama smanjene liste čekanja za određene medicinske procedure. Uvođenjem novog softvera otkriveno je da su liste bile "naduvane", odnosno da su se na njima ponavljala ista imena, preminule osobe, pacijenti koji su se prijavljivali u više bolnica... Ipak, i dalje se najviše čeka na kardiohirurške i ortopedske intervencije, kao i operaciju katarakte.

– Onemogućili smo prijavljivanje ljudi na više od jedne liste čekanja, a ustanove ih dnevno ažuriraju. Na listi čekanja za operaciju katarakte nalaze se 25.492 pacijenta, a prosečno vreme čekanja je 314 dana. Prilikom anketiranja pacijenti se izjašnjavaju da li žele da se upute na operaciju u privatnu ustanovu ili hoće da ostanu na listi čekanja državne ustanove i tu se operišu. Neki insistiraju da čekaju u određenoj zdravstvenoj ustanovi, iako ranije mogu da stignu na red kod privatnika sa kojim RFZO ima zaključen ugovor. Najčešće je reč o starijim pacijentima – pojašnjava dr Radojević Škodrić.

Plan je da se formiraju jedinstvene liste čekanja po regionima, kako bi pacijenti ne samo kraće čekali na intervenciju, već i da ne bi morali da putuju u udaljene gradove. To zapravo znači da će se praviti liste čekanja na primer za Beograd i okolinu, Kragujevac i okolna mesta, Niš i okruženje, kao i Novi Sad i bliža mesta, jer se smatra da će to dovesti do dodatnih umanjenja lista čekanja i boljeg kvaliteta usluga. Očekuje se da regionalne liste čekanja zažive već krajem godine.