MINIMALNA CENA RADA PO RADNOM ČASU ZA 2019. GODINU: Sindikati traže da se minimalna mesečna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Poslodavci tvrde da bi takav drastičan skok bio štetan po privredu

Polovinom avgusta očekuje se početak pregovora države, sindikata i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za 2019. godinu. I pre zasedanja socijalno-ekonomskog saveta, "bitka" za minimalac povela se u medijima.

Iz jednog od dva reprezentativna sindikata najavljuju da će tražiti da se minimalna mesečna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, što bi podrazumevalo rast od 46 odsto. Poslodavci poručuju da bi takav drastičan skok bio štetan po privredu, dok iz Vlade još ne licitiraju ciframa, ali obećavaju kompromis.

Svaki šesti zaposleni radi za minimalac, kaže zvanična statistika, a to znači da sat rada oko 350.000 građana Srbije vredi 143 dinara.

Sat po sat, za mesec dana u zoni minimalca zasluži se nešto manje od 25.000 dinara. Sa tim iznosom, čak i minimalna potrošačka korpa, procenjena na oko 36.000 dinara, je nedostižan luksuz.

Minimalac jednak minimalnoj potrošačkoj korpi - to je zahtev jednog od dva reprezentativna sindikata. Očekivanja su ipak realnija, pa kažu da se nadaju povišici od oko 15 odsto, umesto idealnih 46 odsto.

"Država može, sagledavši svoje kapacitete, da može ove ili sledeće godine ako im je prerano sada i ne mogu emotivno to da podnesu, da bude minimalna zarada jednaka potrošačkoj minimalnoj korpi, šta to podrazumeva, primera radi, da ceo iznos cene minimalne rada bude neoporeziv, da se još negde nađu prostori, zato što mi govorimo stalno o suficitu, mi imamo suficit u budžetu, mi super stojimo kao država, a ako država jako dobro stoji, a građani jako loše stoje, onda tu ima neki problem", smatra Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Problem bi bio još veći ukoliko bi došlo do drastičnog i naglog skoka zarada, smatraju poslodavci.

"Mi smatramo da je logično da treba izbeći neke procene ili neke cifre koje nemaju osnov u realnosti. Realnost je da mi možemo da povećamo zarade i ove minimalne i sve ostale samo u skladu sa rastom bruto domaćeg proizvoda i eventualno predviđene inflacije u narednoj godini", objašnjava Nebojša Atanacković predsednik Unije poslodavaca.

A ukoliko dogovoreno povećanje bude veće od privrednog rasta, poslodavci će tražiti da povišica ide na račun države - odnosno da se poveća neoporezivi deo plata.

"Očekujem da u nekom narednom periodu do septembra meseca imamo i konkretne razgovore sa ministarstvom finansija kako bi bili pripremljeni u septembru i za taj socijalno-ekonomski savet na kome ćemo da raspravljamo. Legitimno je da svako traži povećanje i prošle godine smo videli da dijalogom možemo da dođemo do najboljeg rešenja, koje će da zadovolji i poslodavce sa jedne strane i sindikate", kaže ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Prošle godine dogovoreno je uvećanje za 10 odsto, o trošku države, odnosno povećanjem neoporezivog dela zarade. Kolika će biti minimalna satnica u 2019. godini, trebalo bi da bude poznato sredinom septembra 2018. godine.