ZAKON O AZILU I PRIVREMENOJ ZAŠTITI: Predstavljen plan Vlade RS za reagovanje na povećan broj migranata

Planom reagovanja na povećan broj migranata koji je usvojen na sednici Vlade Srbije za 2023. godinu, a koji je predstavljen na 28. sednici Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova, obezbeđuje se urgentna pomoć migrantima, zaštita licima koja podnesu zahtev za azil, uključujući posebno zaštitu dece kao i obezbeđivanje zaštite licima koja ispunjavaju uslove u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2018).

Kako je saopštio Komesarijat za izbeglice i migracije planom se obezbeđuju uslovi za prihvat i zbrinjavanje migranata, uključujući obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i saradnja sa lokalnim zajednicama kako bi se održao nivo tolerancije prema migrantima.

Obezbeđuje se i nadzor državne granice, suzbijanje krijumčarenja ljudi i iregularnih migracija i obezbeđivanje asistiranog dobrovoljnog povratka u zemlje porekla. Radna grupa prati situaciju kako bi preduzeli sve mere da bi situacija bila pod kontrolom.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Željko Brkić, koji je otvorio sednicu, istakao je da Republika Srbija i sve njene institucije odgovorno upravljaju migracijama i spremne su da odgovore na sve izazove u slučaju povećanog broja migranata.

Kako je zaključeno, zajedničkom saradnjom predstavnika ministarstava, Komesarijata za izbeglice i migracije, lokalnih samouprava, međunarodnih organizacija i nevladinih organizacija koje pružaju podršku migrantima, nastaviće se sa praćenjem situacije i razmenom informacija, u skladu sa čim će se donositi dalje odluke.

Tokom sednice članovi radne grupe su izvešteni o trenutnom stanju u Republici Srbiji u pogledu migratornih tokova, sa osvrtom na iregularne migracije, a usvojen je Zapisnik sa 27. sednice Radne grupe. Sednici su prisustvovali članovi radne grupe: komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije Nataša Stanisavljević, predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnik Crvenog krsta Srbije, kao i predstavnik Generalštaba Vojske Srbije.

Tokom 2022. godine 149.511 osoba promenilo je prebivalište, odnosno preselili se trajno iz jednog u drugo naselje u Srbiji, a najveći broj migratornih kretanja ostvaren je u Beogradu sa 54. 819 doseljenih i 51.112 odseljenih osoba.

Pozitivan migracioni saldo prošle godine zabeležen je u Beogradu i Vojvodini, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

U Srbiji se u istom periodu najviše osoba selilo iz jedne u drugu opštinu, odnosno grad unutar iste oblasti - 36,1 odsto, a najmanje iz jednog u drugo naselje u okviru iste opštine odnosno grada - 30,1 odsto.

Od ukupno 25 oblasti u Srbiji, Beogradska, Južnobačka, Severnobačka, Sremska, Šumadijska, Nišavska i Južnobanatska oblast su ostvarile pozitivan migracioni saldo, dok je u 18 oblasti migracioni saldo negativan.

Navodi se da je u 46 opština odnosno gradova u 2022. godini zabeležen pozitivan migracioni saldo, dok je u ostalih 122 negativan.

Sa stanovišta ekonomske aktivnosti, dodaje se, 61,1odsto migranata su izdržavana lica, 30,7 odsto su aktivna lica, dok je udeo lica sa ličnim prihodom 8,2 odsto.

Kada je reč o migracionom kretanju po regionima u Srbiji u periodu od 2018. do 2022. godine, uočava se pozitivan migracioni saldo, koji, kada je reč o Beogradu na godišnjem nivou iznosi prosečno oko 5.500 osoba, dok u Vojvodini oko 1.000 osoba.

Izvor: Vebsajt RTV, 10.07.2023.
Naslov: Redakcija