Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Grad Novi Sad još uvek nije doneo Odluku koja definiše prinudnu upravu


Pokvareni liftovi, curenje i kvarovi na instalacijama, oronule stepenice, napukli crepovi na krovu i druge neprijatnosti ono su sa čime se suočavaju Novosađani koji žive u zgradama koje niko neće da održava.

Reč je o zgradama koje, zbog loše izgradnje, zahtevaju velika održavanja, ulaganja i čestu sanaciju. Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 - dalje: Zakon), stambena zajednica mora da se registruje i da ima upravnika. Ali, ovakve zgrade često su zapostavljene - dešava se da niko od stanara neće da vodi zajednicu, a u nekoliko zgrada širom grada, često firme koje se bave održavanjem zgrada izbegavaju da ih preuzimaju zbog komplikovanog održavanja.

Zakon se pobrinuo da definiše funkciju prinudne uprave, koja stupa na snagu ako zajednica nikako ne uspe da pronađe upravnika. Lokalna samouprava tada samostalno izabere prinudnog upravnika sa spiska registrovanih firmi i rešava problem stanara. Prethodno je potrebno da donese odluku na osnovu koje će se odabir firme i tarifa određivati.

Međutim, Novi Sad nije jedan od gradova u Srbiji koji može da računa na prinudnu upravu - i to zato što Grad Novi Sad, ni nakon više od godinu dana od stupanja Zakona na snagu, nije doneo odluku koja definiše prinudnu upravu.

Pravila ne postoje. I soliteri, ali i zgrade sa samo nekoliko stanova mogu da budu pune mana i teške za održavanje. Jedna od ovakvih zgrada se nalazi na Adicama i do sada su je dve firme odbile za održavanje. Kako kaže jedna od stanarki, poslednja firma bila je voljna da započne proces registracije, ali je uvidela da su, na već postojeće probleme sa stanjem zgrade, međuljudski odnosi veoma loši.

Nije poznato koliko u gradu ima problematičnih zgrada, jer njihovo stanje zavisi i od stava svih stanara i njihovih međuljudskih odnosa.

I Beograd je do pre nekoliko dana imao isti problem, ali je lokalna samouprava krajem juna donela traženu odluku i odlučila, za početak, koji će to biti minimalni iznos naknade koju će imati prinudni upravnik zgrade, a koju plaćaju svi vlasnici posebnih delova tj. stanova i koji iznos će se plaćati za investiciono održavanje. Tako će Beograđani prinudnoj upravi mesečno plaćati između 240 i 336 dinara, u zavisnosti od veličine zgrade. Naime, Beograd je odlučio da veće zgrade plaćaju veće naknade, što sa sobom nosi opasnost da nijedna firma neće hteti ozbiljno da brine o malim zgradama, jer bi veću zaradu ostvarile u zgradama sa više stanova.

Isti problem zahvatio bi i Novi Sad ukoliko gradska uprava odluči da kopira ovaj princip od Beograda. Da li će isto biti učinjeno u Gradskoj upravi ne može da sazna. Nije rečeno ni kada će Grad doneti odluku koja definiše prinudnu upravu, a koja je bitna za mnoge građane koji trenutno ne mogu da reše curenja na instalacijama i krovovima, napukla stepeništa, pokvarene liftove - ali ni problem sa komšijama koje odbijaju da se bave stambenim pitanjima.

Predsednik Udruženja profesionalnih licenciranih upravnika zgrada Nebojša Berak kaže da nijedna firma neće hteti da preuzme zgradu u kojoj će zarada biti preniska. Kako objašnjava, samo troškovi goriva su, na primer, visoki i ne isplati se preuzimati zgradu od koje ne mogu da pokriju ni osnovni troškovi.

"Ovo su suprotnosti zakonima tržišta, gde mora da postoji određena rentabilnost. Mi još uvek ni ne znamo prema kojim kriterijumima će se birati firme za prinudnu upravu - po imenu i prezimenu, samo jednom podatku, broju licence? Prinudna uprava svakako treba u zgradama koje imaju katastrofalne međuljudske odnose, ali ti problematični ljudi ne treba ni da žive u zgradama", kaže Berak. On dodaje da je u ovakvom sistemu potrebno da funkcionišu svi činioci - uključujući komunalnu i redovnu policiju i inspekcije.

Inače, Zakon propisuje kaznu od 50.000 do dva miliona dinara stambenoj zajednici koja se nije registrovala i izabrala upravnika u roku koji propisuje inspekcija. Inspekcije već neko vreme ne proveravaju najažurnije da li su stambene zajednice registrovane jer je postupak registracije u samoj gradskoj upravi veoma spor i ne odvija se u zakonskom roku od pet dana od dana podnošenja papira. Kad bi inspektor i došao, izrekao bi rok od mesec dana za registraciju, a potom dodatni rok od 15 dana. Po isteku ovog roka, sledi prinudna uprava za koju, kako je ranije objašnjeno, još uvek ne postoji ni mogućnost.

Izvor: Vebsajt 021, Gorica Nikolin, 12.07.2018.
Naslov: Redakcija