ZAKON O MEĐUBANKARSKIM NAKNADAMA I POSEBNIM PRAVILIMA POSLOVANJA KOD PLATNIH TRANSAKCIJA NA OSNOVU PLATNIH KARTICA: Od 17. avgusta 2018. godine svaki korisnik tekućeg računa imaće platnu karticu čije se transakcije realizuju u domaćim okvirima, pored koje može imati jednu ili više platnih kartica kod kojih se transakcije realizuju u inostranstvu
Nedavnim usvajanjem Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica ("Sl. glasnik RS", br. 44/2018 - dalje: Zakon) trošak plaćanja na pos terminalu u trgovinama značajno je smanjen i od naredne godine biće na evropskom nivou. Naknade će biti ograničene na 0,2 odsto kod transakcija debitnom karticom i na 0,3 odsto u slučaju plaćanja kreditnom karticom.
Do sada te naknade su iznosile od jedan, pa i preko dva odsto i upravo je to razlog što je Zakonom predviđeno fazno snižavanje naknada. Ono počinje 18. decembra ove godine i u periodu od šest meseci naplaćivaće se maksimalno u iznosu od 0,5 odsto za debitne kartice i 0,6 odsto za kreditne kartice kako bi se banke prilagodile ograničenjima. Od 17. juna 2019. godine naknade će biti na Zakonom propisanom nivou, a radi se o naknadama koje naplaćuju internacionalni kartični sistemi poput "Vize", "Masterkarda". "Dinakard" već sada ima znatno niže naknade.
U Narodnoj banci Srbije (NBS), u čijem je resoru ovaj zakon, kažu da će efekat ograničavanja međubankarskih naknada biti pojeftinjenje kartičnih plaćanja, čime će se stvoriti mogućnost za smanjenje trgovačkih naknada koje trgovci plaćaju bankama što će indirektno omogućiti sniženje cene finalnog proizvoda, odnosno usluge. Posledično povećaće se broj pos terminala, a samim tim biće i veće učešće bezgotovinskog plaćanja u ukupnim plaćanjima. Inače, u domaćem platnom sistemu platne kartice su najpopularniji platni instrument i njihovom upotrebom je realizovano 57 odsto ukupnog broja bezgotovinskih transakcija u 2017. godini.
Do sada su se potrošači mnogo puta suočili s tim da trgovci nisu imali pos terminale ili su govorili da su oni u kvaru, a sve to zbog visokih bankarskih naknada. Banke su tu naknadu prevaljivale na trgovca, a ovaj ih ugrađuje u cenu robe i usluga. Potrošač s druge strane ima privid da ga provlačenje kartice ništa ne košta, jer se ne naplaćuje, ali ga u stvari košta.
U našem platnom sistemu potrošači nesvesno koriste skuplju karticu i to onu koju im sugeriše banka izdavalac, jer je to ona kartica koja banci izdavaocu donosi veću međubankarsku naknadu. S druge strane postoji domaća "dinakard" čiji su troškovi niži. Zakon sada predviđa da su banke obavezne da klijentu, uz tekući račun, izdaju karticu za koju se obrada i poravnanje svih transakcija obavlja u domaćem platnom sistemu. Trenutno samo "dinakard" ispunjava uslov obrade u zemlji. Ova obaveza će se primenjivati od 17. avgusta 2018. godine i odnosi se na sve novootvorene tekuće račune. Pored toga, sve osnovne kartice uz tekući račun, koje nemaju obradu u zemlji, a koje ističu posle tog datuma, moraju biti zamenjene karticama sa obradom u zemlji. To znači da će svaki korisnik tekućeg računa imati platnu karticu čije se transakcije realizuju u domaćim okvirima, pored koje može imati jednu ili više platnih kartica kod kojih se transakcije realizuju u inostranstvu.
Podaci pokazuju da naši građani platne kartice dominantno, čak u 97 odsto slučajeva, koriste u zemlji. Za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada se obavlja u inostranstvu, što znači da se deo novca od transakcija preliva u inostranstvo. Kada bi bila veća upotreba domaće "dinakard" kartice to ne bi bio slučaj. "Dinakard" poseduje gotovo svaki treći korisnik platnih kartica u Srbiji i ukupno ih je izdato oko dva miliona. Nacionalnu karticu izdaju gotovo sve banke na tržištu.
Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 10.07.2018.Naslov: Redakcija