ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA: Deo advokata, koja podržava rukovodstvo izabrano 10. juna 2017. godine, uložiće žalbu na presudu Višeg suda

Povodom presude Višeg suda u Beogradu kojom je potvrđena legalnost izbora rukovodstva Advokatske komore Beograda (AKB) na čijem je čelu predsednik Jugoslav Tintor, advokat Vladimir Gajić koji tvrdi da je on predsednik AKB, najavio je da će na presudu biti uložena žalba.

Viši sud je doneo presudu kojom je odbio kao neosnovanu tužbu advokata Nebojše Avlijaša i Vladimira Šoškića kojom su tražili da se ponište sve predizborne radnje od marta do maja, kao i izbori za rukovodstvo AKB koji su održani 13. maja 2017. godine.

Ovom odlukom sud je potvrdio da je izborna skupština AKB 13. maja održana u skladu sa Statutom AKB, odnosno da su sve preduzete radnje povodom tih izbora bile, kako kaže, pravovaljane.

Viši sud je u presudi podsetio da Upravni odbor AKB na čijem je čelu bio Slobodan Šoškić nije mogao da donosi nijednu statutarnu odluku jer su članovima Upravnog odbora, odlukom Višeg suda od 21. decembra 2016. godine poništeni mandati.

- U uslovima nepostojanja legitimnog UO AKB nakon presude Višeg suda, jedino je skupština AKB kao najviši organ Komore, prema Statutu AKB mogla da preuzeti ovlašćenja UO, i u tom cilju je donela sve zakonite odluke koje regulišu izbor organa upravljanja AKB, tako što je na svoje dve sednice 8. i 23. aprila 2017. godine donela pravovaljanu odluku da se izborna skupština zakaže za 13. maj i da se izborni postupak za organe upravljanja AKB sprovede - navodi se u presudi.

Gajić i grupa advokata koja ga podržava, protivili su se izborima održanim 13. maja 2017. pa su održali svoje izbore 10. juna, na kojima je Gajić izabran za predsednika AKB. O tim izborima se Viši sud u presudi nije ni izjašnjavao.

Gajić je u saopštenju ukazao da njegova Komora vodi još dve sudske parnice u kojima kako je naveo, advokati Jugoslav Tintor i Viktor Gostiljac (predsednik Advokatske komore Srbije) treba tek da dokažu činjenice od kojih zavisi legalnost njihovog izbora na funkcije.

On osporava presudu Višeg suda tvrdeći da ako bude potvrđena može da ima nesagledive posledice po pravnu sigurnost velikog broja ljudi, advokata i njihovih vlastodavaca.