U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Liberalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta, na koju se Srbija obavezala SSP-om, biće ograničena što će onemogućiti stranim državljanima da u određenom vremenskom periodu mogu da dođu do zemlje

Stav Vlade Republike Srbije je da zemljište neće biti prodavano strancima od 1. septembra 2017. godine, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Liberalizacija tržišta, na koju se Srbija obavezala SSP-om, biće ograničena što će, kako je Nedimović najavio, onemogućiti stranim državljanima da u određenom vremenskom periodu mogu lako da dođu do zemlje.

Radna grupa za izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i 112/2015) je već zasedala. Naredni korak je da konačno rešenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu bude predato Vladi na konsultacije. U Ministarstvu poljoprivrede nema odgovora na pitanje kada će javnosti biti predstavljena nova rešenja o prodaji državnih oranica.

U medijima se spekuliše da će stranci koji žele da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji morati da imaju prebivalište (a ne boravište) u našoj zemlji bar sedam godina, dok će za firme iz inostranstva uslov biti da su bar pet godina registrovane u Agenciji za privredne registre (APR).

Nedimović ovu informaciju nije potvrdio ali je rekao da će država ići na koncept gde će neko morati da ima prebivalište u Srbiji određeni vremenski period, što će važiti i za fizička i za pravna lica.

Ideja je da se ograniči liberalizacija, da ograničimo strancima dolazak do poljoprivrednog zemljišta – istakao je nedavno ministar poljoprivrede. Kao razlog ovog stava navodi se da restitucija nije završena, ali i da Srbija neće "izmišljati toplu vodu" jer rešenja već postoje u regulativama drugih država.

Potomci nekadašnjih vlasnika potražuju oko sto hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada im je vraćeno 20.000 hektara, podaci su Agencije za restituciju.

Srbija je jedina zemlja koja je u postupku pregovora o pridruživanju prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta, ostale su tu obavezu imale tek po ulasku u EU, većina uz odobren period tranzicije i to do 12 godina, koliko je Poljska, recimo, prolongirala rešavanje ovog važnog nacionalnog pitanja.

Miladin Ševarlić, član skupštinskog Odbora za poljoprivredu, kaže da ne očekuje pravnu i kvalitetnu javnu raspravu o izmenama Zakona jer ju je nemoguće organizovati, u ovim uslovima, kada su sve naučne i stručne službe na godišnjem odmoru.

– Mnogo ranije je trebalo doneti novi zakon, a ne ovako u poslednjem trenutku. To je politika svršenog čina i pokazatelj neodgovornosti, izbori su samo izgovor. Odbor za poljoprivredu o ovom pitanju nije konsultovan, a mislim da će i ograničenja, o kojima se spekuliše, biti kamen spoticanja sa Briselom. Zbog toga i još ne objavljuju detalje– smatra Ševarlić.

Inače o prodaji zemlje strancima nedavno je govorio i evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan. On je rekao da je prodaja poljoprivrednog zemljišta osetljivo pitanje, ali je dodao da se toga ne treba "bezrazložno plašiti", jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) ne otvara vrata za kupovinu zemljišta građanima EU bez ikakvih ograničenja.

 – SSP podrazumeva da od 1. septembra 2017. neće biti diskriminacije između građana Srbije i EU dok kupuju nekretninu, uključujući i poljoprivredno zemljište, a srpske vlasti i dalje mogu da regulišu uslove kupovine zemljišta, ako se ti uslovi jednako primenjuju – rekao je Hogan. On je podsetio da, nakon prethodnih proširenja EU, progresivna liberalizacija kupovine zemljišta nije dovela do toga da stranci u značajnijoj meri stiču ili kupuju oranice u novim zemljama članicama.