ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Lingvisti stava da se novim standardima kvaliteta udžbenika ne insistira na korišćenju rodno osetljivog jezika u udžbenicima
Nepremostiv je jaz između struke koja ne odstupa od stava da rodno osetljivom jeziku nije mesto u udžbenicima i dužnosti koju svima koji se obrazovanjem bave nameće Zakon o rodnoj ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021)− da se ubuduće „jezikom koji je u skladu sa gramatičkim rodom” pišu udžbenici, nastavni materijali, svedočanstva, diplome, zvanja, zanimanja... Prema saznanjima „Politike” sve srbističke katedre, sa svih šest državnih univerziteta u Srbiji, i Nacionalni prosvetni savet, saglasni su sa stručnim mišljenjem Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, da se novim standardima kvaliteta udžbenika (koji su još na nivou predloga, nisu usvojeni) ne insistira na korišćenju rodno osetljivog jezika u udžbenicima.
− Budući da se u Predlogu standarda kvaliteta udžbenika na više mesta, sasvim opravdano, insistira na tome da pitanja, zadaci i nalozi u udžbenicima i svim tekstovima budu jasno formulisani, prilagođeni uzrastu i razvojnom nivou učenika, da jezik kojim su napisani bude funkcionalan i doprinosi lakšem razumevanju sadržaja, potpuno je nejasno zašto se u njemu insistira na rodno osetljivom jeziku, iako se u samom tekstu predloga on ne primenjuje, nego se na njegovom početku nalazi rečenica: „Svi pojmovi koji su u ovom pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koji se odnose.” Ukoliko se, sasvim opravdano, ovom formulacijom želela izbeći komplikovana rečenična struktura nastala upotrebom paralelnih formi za označavanje osoba muškog i ženskog pola, nejasno je zašto ne bi slična uvodna formulacija, koja se iz ugla jezičke nauke smatra jedino ispravnom, mogla biti obavezan deo svakog udžbenika i nastavnog sredstva nego se insistira na upotrebi rodno osetljivog jezika − navodi se u stručnoj oceni Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika u dopisu NPS-u u koji je „Politika” imala uvid.
Na poslednjoj sednici ovog najstručnijeg savetodavnog tela svi članovi jednoglasno su podržali stav nauke.
A nauka negoduje što se u predlogu dokumenta koji će propisivati standarde kvaliteta udžbenika navodi da se u proceni ravnopravnosti mogu koristiti preporuke date u „Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika” i „Vodiču za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi u Srbiji”.
− Budući da u ovim publikacijama nije zastupljen stav zvanične srbistike, te da u njima nisu navedene odluke Odbora za standardizaciju srpskog jezika u kojima je jezička struka zaključila da primena odredbi koje se tiču jezika u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti predstavljaju nasilje nad srpskim jezikom i njegovom književnojezičkom normom, one ne mogu biti uzorne prilikom sastavljanja udžbenika i njihovog ocenjivanja kada je jezik u pitanju. Umesto njih treba preporučiti „Normativnu gramatiku srpskog jezika”, ovogodišnje izdanje Matice srpske, u kojoj postoji poglavlje i o ovom domenu upotrebe standardnog srpskog jezika − naglašavaju lingvisti.
Jezički stručnjaci su ukazuju i da je prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti (član 73, stav 2) primena rodno osetljivog jezika u udžbenicima odložena (član 37, stav 1, tačka 4, podtačka 3) do 2024. godine. I to je tačno, ali se odlaganje primene rodno osetljivog jezika, po ovom zakonu koji je na snazi nešto više od godinu dana, ne odnosi i na utvrđivanje standarda kvaliteta udžbenika, koje je u toku. Da bi udžbenici bili napisani rodno osetljivim jezikom to prvo mora biti predviđeno i standardima kvaliteta udžbenika. Tu ništa sporno ne vidi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, a tako je i na poslednjem zasedanju NPS-a objasnila Tatjana Mišović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji je i uradio predlog novih, izmenjenih i dopunjenih, standarda kvaliteta udžbenika.
Isti standardi, razjasnila je Mišovićeva, odnose se na sve udžbenike − na srpskom i na jezicima nacionalnih manjina. Imajući to u vidu srbisti pitaju „zbog čega se samo za srpski jezik navode odgovarajući normativistički priručnici – i oni koji nisu prihvaćeni u zvaničnoj srbistici, što je nedopustivo”. Ukazuju i da bi predviđeni standard koji nalaže: „U udžbeniku se poštuje jezička i pravopisna norma jezika na kojem je udžbenik napisan” bio neostvariv za udžbenike na srpskom jeziku, ukoliko se primenjuju odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Takođe, primećuju da bi to moglo biti posebno problematično i iz ugla matičnih država maternjih jezika ovdašnjih nacionalnih manjina koji „u manjoj ili većoj meri ne podržavaju obaveznu primenu rodno osetljivog jezika.”
Kako premostiti rascep, učiniti da standardi kvaliteta udžbenika (i budući udžbenici) budu napisani u skladu sa zahtevima lingvistike koji uživaju podršku NPS-a i Zakona o rodnoj ravnopravnosti? Šta je u ovom slučaju važnije, ono što nalaže nauka i struka ili ono što propisuje zakon? Na te nedoumice, na upit „Politike”, stigao je odgovor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
− Primenu i uvođenje rodno senzitivnog jezika ne mogu sprečiti nikakvi pokušaji da se pod izgovorom pravnih nejasnoća ustvari ženi ne prizna uloga koju ima u društvu. Rodno senzitivan jezik je već zaživeo, jer mlađe generacije bez problema prihvataju i izgovaraju razna do juče tipično „muška” zanimanja u ženskom rodu – vojnikinja, kadetkinja, psihološkinja, naučnica, republikanka, inženjerka... Uostalom, srpski jezik, na čijoj zaštiti mnogi insistiraju, odvajkada poznaje rod, broj i padež, te ni u ovom slučaju, ne vidimo razlog za odstupanja − nemaju dilemu u instituciji posvećenoj zaštiti ravnopravnosti.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija