KAKO STRUČNJACI ZA FORENZIKU I MOLEKULARNU GENETIKU POMAŽU U REŠAVANJU ZLOČINA
Prva analiza DNK u Srbiji urađena je pre više od dve decenije. Gotovo isto toliko, na Biološkom fakultetu u Beogradu, postoji centar koji pomaže istražnim organima naše zemlje u rasvetljavanju najtežih krivičnih dela.
U poslednje vreme, više nego ikad ranije, čini se da se policijski posao sveo isključivo na pronalaženje bioloških tragova. To, međutim, često ume da bude i mač sa dve oštrice, jer može istragu da usmeri na pogrešan trag i u suprotnom smeru.
- Prisustvo nečijeg biološkog traga na mestu zločina ne znači da je ta osoba kriva, ali ni odsustvo DNK ne podrazumeva njenu nevinost - ističe profesor Dušan Keckarević, rukovodilac Centra za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku pri Biološkom fakultetu u Beogradu.
Kvalitetna obrada mesta događaja, bilo da je reč o ubistvu ili drugim teškim krivičnim delima, često je presudna u pronalaženju materijalnih dokaza koji mogu da osumnjičenog izvedu pred lice pravde. Događa se, međutim, da mnogi izađu na slobodu upravo zbog slabih materijalnih tragova.
- Biološki tragovi na mestu događaja moraju da budu što preciznije fiksirani, obeleženi, slikani, konstatovani - objašnjava ovaj stručnjak.
Naš sagovornik objašnjava da ako, recimo, ima čaša po stolu ili u okolini, pepeljara, flaša ili bilo kakvih drugih predmeta, iako se golim okom na njima ne vide tragovi, treba im pristupiti kao bitnom dokazu. Tek kvalitetna obrada svakog predmeta radi utvrđivanja prisustva biološkog materijala može da ukaže na to da li na njima postoji DNK trag.
U izuzetno retkim slučajevima, stručnjaci ovog centra izlaze i na samo mesto događaja, kao što je to bilo u slučaju trostrukog ubistva porodice u Žarkovu, u noći između 14. i 15. jula 2007. godine.
- U tom događaju mi smo doprineli situacionom razjašnjavanju pronađenih tragova - priseća se profesor Biološkog fakulteta. - Izvršilac je posle zločina, u nameri da ukloni svoje tragove, zapalio celu kuću. Pregledom lica mesta, na sudoperi smo uočili flašu od soka, na kojoj je bila garež. Kada je podignuta, ispod nje su bili tragovi krvi.
Kasnijom analizom je utvrđeno da je reč o biološkim tragovima ubijene porodice. Na grliću smo izolovali, u tom trenutku, nepoznati DNK.
Kako je kasnije utvrđeno, u tom trenutku N. N. osoba je imala kontakt sa flašom posle zločina (jer su ispod nje pronađeni tragovi krvi žrtava), a pre nego što je zapaljena kuća.
Osnovano se posumnjalo da je reč o počiniocu maskara. On je ubrzo identifikovan, a potom i osuđen na višedecenijsku kaznu zatvora. Ispostavilo se da je reč o bliskom rođaku ubijene porodice.
- DNK analiza može da odgovori na pitanja ko je ostavio određeni trag i kako, ali ne i da li je on počinilac krivičnog dela - navodi dr Keckarević.
- Tek celokupna obrada mesta događaja može eventualno da ukaže na krivca.
U poslednje vreme događa se da se na bitnim suđenjima, po pravilu za najteža krivična dela, lome koplja oko DNK. Advokati odbrane najčešće pobijaju nalaze ili pokušavaju da dokažu da su takvi biološki tragovi - podmetnuti.
Iako ne želi da komentariše aktuelne slučajeve u kojima veštači, a gotovo da nema krivičnog dela počinjenog u regionu, da nisu angažovani stručnjaci ovog centra, profesor Dušan Keckarević ističe:
- DNK je, jednostavno, neumoljiv, i za svakog jedinstven. Reč je o genetičkom profilu, koji se ne menja tokom života. On je isti u svakom tkivu određenog pojedinca, bilo da je reč o pljuvački, krvi, sekretu, spermi, kosi... Isti je od trenutka kada se rodimo pa do smrti.
Ipak, za pouzdanu DNK analizu izuzetno je važno da se mesto zločina ne kontaminira, odnosno da se ne poremete i ne izmešaju biološki tragovi. Zato se mesto zločina obezbeđuje, a policijski forenzičari nose zaštitne maske i specijalnu odeću i obuću.
Dobar uviđaj, kvalitetno prikupljeni biološki i ostali tragovi, ali i detaljan pregled i ispitivanje svih ljudi koji su na bilo koji način bili na mestu događaja, daju odgovor na najvažnije pitanje - ko je počinilac.
- Mi smo ograničeni onim što dobijemo sa mesta događaja - navodi naš sagovornik, koji se poslednjih 20 godina života "druži" sa DNK stotine hiljada ljudi, a iza sebe ima više od 10.000 slučajeva.
Stručnjaci iz Centra se trude da što brže i što objektivnije daju svoj nalaz, da on bude nepristrasan, jer se često naš nalaz uzima kao razlog za napad, a ne kao činjenica, koja ostaje.
Kada je reč o ubistvima, ali i ostalim teškim krivičnim delima, jasno je, zakuljučuje prof. Keckarević, da savršenog zločina nema, jer počinilac uvek ostavi trag na mestu događaja, ali i ponese nešto sa sobom.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija