ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Dopunski rad lekara u državnim bolnicama biće uređen podzakonskim aktima, čija je izrada u toku
Iako je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 - daje: Zakon) omogućen dopunski rad zdravstvenim radnicima u državnim bolnicama i domovima zdravlja kada završe svoju redovnu smenu, ova novina još nije počela da se sprovodi u praksi. Razlog za to je čekanje na dodatno usvajanje propisa, a po svemu sudeći "večernje klinike" u državnom zdravstvu neće moći da prorade pre 2020. godine.Po Zakonu je doktorima, sestrama i tehničarima omogućeno da trećinu radnog vremena rade dopunski u zdravstvenoj ustanovi gde imaju radnu knjižicu, a upravni odbori bolnica i domova zdravlja treba da donesu odluku o cenovniku pregleda.
U Ministarstvu zdravlja potvrđuju da deo Zakona koji se odnosi na dopunski rad još nije zaživeo u praksi i da će biti primenjen nakon donošenja podzakonskih akata, čija je izrada u toku. Nadležni ističu da je rok za donošenje ovih akata 18 meseci od trenutka donošenja Zakona, koji je usvojen u aprilu. To zapravo znači da bi posao mogao da bude završen tek u oktobru naredne godine. Međutim, u Ministarstvu zdravlja uveravaju da će biti i ranije od tog roka.
– Verujemo da će primena dopunskog rada u državnim ustanovama moći da se sprovede u delo sledeće godine. Bolnice i domovi zdravlja sa nestrpljenjem čekaju da se to uradi jer je veliki broj njih zainteresovan za uvođenje ove prakse. Neke grane medicine su posebno zainteresovane, poput oftalmologije – kažu u resornom Ministarstvu.
Zakon, koji je usvojen 3. aprila, omogućuje zapravo da pacijenti mogu da plate pregled kod lekara kod koga žele, ukoliko on sklopi ugovor sa matičnom ustanovom o dopunskom radu u njoj posle regularnog radnog vremena. To jedino neće biti moguće za dijagnostiku i preglede za koje već postoje liste čekanja.
Zdravstveni radnici dopunski će moći da rade trećinu radnog vremena u ustanovi u kojoj su zaposleni na neodređeno vreme i u još tri privatne ordinacije. Za to će morati da imaju saglasnost direktora bolnice u kojoj su zaposleni za stalno.
Nadležni tvrde da će cene pregleda biti niže nego kod privatnika, kao i da će za sve usluge biti plaćeni porez i doprinosi. Iako neka udruženja smatraju da će takav Zakon samo pojačati korupciju, u resornom Ministarstvu naglašavaju da to neće biti moguće jer će se kontrole često sprovoditi i da se pacijenti neće preusmeravati iz redovne u dopunsku smenu.
I dok direktori klinika tvrde da je ovo dobro jer će zdravstveni radnici moći dodatno da zarade novac, u Udruženju "Doktori protiv korupcije" podsećaju da Zakon ima "fabričku grešku" i da je pitanje da li će se ikada sprovesti u delo.
– Ovde je reč o institucionalizovanoj korupciji. Imamo model koji nije funkcionalan. Pitanje je koje su interesne grupe nametnule jedan ovakav propis. Podzakonska regulativa je takođe kontradiktorna. Ne mislim da će podzakonski akti moći da unaprede rešenje, već će samo da ga razrade i to će sigurno biti još više podložno kritici. Podsećam da je 2005. godine važio sličan propis, kada su večernje klinike doživele neuspeh. Mislim da će i sada to biti slučaj, a pitanje je da li će uopšte i početi da rade. Jer, ne može javni resurs da se privatizuje. To je smešno – smatra dr Draško Karađinović iz ovog udruženja i dodaje da se zdravstveni sistem ne reformiše na odgovarajući način zbog nečijih parcijalnih interesa.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 - dr. zakon i 105/2017 - dr. zakon) iz 2005. godine je odobrio da doktor koji radi u državnoj ustanovi može trećinu radnog vremena da "provede" kod privatnika, što je bilo vremenski ograničeno do kraja 2008. godine. Tada je članom 277. Zakona omogućeno da zaposlenima u državnim ustanovama koji imaju puno radno vreme, a nastave da rade kod privatnika nakon decembra 2008. godine, prestaje radni odnos u bolnici ili domu zdravlja. Promenom propisa 2010. ukinuta je ova odredba, a medicinari su nastavili da rade i u državnoj i u privatnoj ustanovi. Svojevremeno je u okviru "večernjih klinika" moglo da se radi dopunski na sličan način kao što je sada zakonom regulisano, mada je taj koncept vremenom napušten.
Izvor: Vebsajt Politika, Danijela Davidov-Kesar, 10.06.2019.Naslov: Redakcija