NACRT ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA: Smanjenje neregularnosti kroz uvođenje e-javne nabavke
Učesnici panela "Borba protiv korupcije" kritikovali su način na koje se trenutno vode procesi javnih nabavki u Srbiji, a ministarka pravde Nela Kuburović najavila je da će do kraja godine biti promenjen Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015 - dalje: Zakon), koji će doprineti smanjenju neregularnosti.
Kuburović je odgovarajući na primedbe na proces javnih nabavki rekla da je Akcionim planom za poglavlje 24 predviđeno da se do kraja godine promeni Zakon, navodeći da će jedna od novina biti e-javne nabavke, od kojih se očekuje da će doprineti smanjenju svih nepravilnosti koje se javljaju u tom procesu.
Slobodan Georgiev iz BIRN-a ukazao je da jedan od problema korupcije leži u javnim nabavkama, što je primećeno, kako kaže, i u Izveštaju Evropske komisije, dodajući da je prosek ponuđača na javnim nabavkama u Srbiji izuzetno mali.
"Da li je to zato što se ljudi ne usuđuju da konkurišu ili veruju da je stvar unapred dogovorena. Ukoliko je dogovoreno, onda se radi o nekoj vrsti korupcije", rekao je Georgiev.
Kako je rekao, od Ministarstva pravde se ponekad previše zahteva i upitao je gde su drugi nadležni organi koji bi se bavili problemom korupcije.
Govorio je o rezultatima u zakonodavnom okviru, te o napretku u donošenju i usklađivanju pravila, ali i o tome da ničemu ne koristi ako se ne primenjuje.
"Moramo da pokažemo da se to stvarno primenjuje", ukazao je Georgiev.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, inače koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 5, rekao je da se u Srbiji više nego što je uobičajeno zaključuju međudržavni sporazumi, koji u potpunosti izuzimaju primenu domaćeg zakona pri sprovođenju javnih nabavki.
Dodao je da se takvi sporazumi najčešće primenjuju pri izgradnji auto-puteva, termoelektrana, železnica...
"To su apsurdi našeg društva i sada nas EU upozorava zbog svojih interesa. Zato što njihove firme ne mogu da se nadmeću", rekao je Nenadić.
Na panelu je učestvovao i direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić, koji je rekao da je Agencija dobila podršku države kroz uvećani budžet i odobravanje zapošljavanja u situaciji kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru.
Naveo je da to nije jedino poboljšanje na kome je Agencija radila i u tom smislu istakao da se traži način da se unapredi IT sistem, registri, aplikacije.
"Radimo i reinženjering sistema agencije, s obzirom na to da se nalazimo u četvrtoj industrijskoj revoluciji, predvođenom informacionim-komunikacionim tehnologijama. Uradili smo analizu postojećeg stanja i sledeći korak je da radimo analizu onoga što treba uraditi", rekao je Sikimić.
Dodao je da se razmatra uvođenje novih softvera, odnosno programa i alata za analizu kako bi se lakše uočile nepravilnosti, te naveo da se razvija i nova metodologija po pitanju prioriteta za kontrolu imovine, uz opasku da je Agencija kontrolisala 33.000 funkcionera sa dosadašnjih 80 zaposlenih.
Agencija će, kako je rekao, duplirati broj ljudi, ali će joj i dalje biti potrebni savremeni alati i nove metodologije za određivanje prioriteta, uzimajući u obzir obim posla.
Izvor: Vebsajt Novosti, 10.06.2019.Naslov: Redakcija