NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O USLOVIMA ZA UPUĆIVANJE ZAPOSLENIH NA PRIVREMENI RAD U INOSTRANSTVO I NJIHOVOJ ZAŠTITI: U inostranstvo se ne sme upućivati radnik zaposlen manje od 3 meseca, a utvrđena je i kvota od obaveznih 20 odsto zaposlenih radnika u firmama koje upućuju svoje radnike u inostranstvo

Srbija je zemlja radne emigracije, jer se svake godine povećava broj onih koji odlaze na rad u inostranstvo. Danas je veoma teško naći dobrog građevinskog radnika, varioca, a sve je manje i stručnog medicinskog kadra. Odlaze obrazovani, mladi, ali i oni preko pedeset godina sa čak dve subspecijalizacije. Ovakvim, gotovo egzodusom kadrova, trebalo bi da se bave sve institucije, kao i socijalni partneri, čulo se na Okruglom stolu "Unapredimo položaj upućenih radnika - ka većim mogućnostima i boljoj saradnji", koji je Savez samostalnih sindikata Srbije organizovao 8. juna, a u okviru projekta "Prevazilaženje izazova u oblasti detaširanih radnika kroz saradnju socijalnih partnera iz javnog sektora".

Na skupu su učestvovali predstavnici reprezentativnih sindikata – SSSS i UGS NEZAVISNOST, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorata za rad, Privredne komore Srbije i medija.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, koji se nalazi pred Socijalno-ekonomskim savetom Srbije, nastoji da uredi ovaj prostor, da ga učini transparentnijim i da spreči zloupotrebe. Prijavljivanjem u Centralni registar omogućava se lakši pristup podacima o detaširanim radnicima i koliko se poštuju njihova prava, kada je u pitanju osiguranje. Takođe je naglašeno da se po novom Nacrtu zakona ne sme upućivati radnik u inostranstvo zaposlen manje od 3 meseca, a utvrđena je i kvota od obaveznih 20 odsto zaposlenih radnika u firmama koje upućuju svoje radnike u inostranstvo. Na taj način se izbegavaju zloupotrebe i iznajmljivanje radnika preko agencija, gde firma zapravo i nema stalno zaposlene, već ih samo iznajmljuje za određene poslove ili usluge u inostranstvu.

Ipak, veoma teško je uspostaviti dobru evidenciju. Radnici se obraćaju inspekciji rada tek kada se nešto desi, a mnogi iz straha, ukoliko je u pitanju rad "na crno" ništa ne prijavljuju. Inspekcija rada Srbije koja je i članica i Međunarodne asocijacije inspekcija rada (IALI), u kontroli upućenih radnika vodi posebne evidencione liste. U poslednje vreme utvrđen je veliki broj fiktivnih poslodavaca koji radnike šalju u inostranstvo. Ugovori o radu se sklapaju na granici ili čak u zemlji prijema. Obećani uslovi, koje poslodavci daju, najčešće nisu ispunjeni, a posebno je kritična tačka bezbednost i zdravlja na radu, gde radnici nisu prošli zdravstvene preglede ili nisu osposobljeni za rad i ne zadovoljavaju standard kada su u pitanju poslovi sa povećanim stepenom rizika. U takvim slučajevima vrši se provera delatnosti poslodavaca, odnosno da li su postupili po zakonu, a u slučaju prekršaja protiv takvih poslodavaca podnose se krivične prijave, a predviđene su novčane kazne, oduzimanje licence za rad i drugo.

Izmena zakonodavstva, u kojima se precizira da u Aneksu ugovora o radu moraju biti sadržani i podaci o drugim novčanim naknadama, ishrani, smeštaju, a koji se nalaze u kolektivnom ugovoru ili pravilniku i najčešće nisu dostupni radnicima, takođe bi bila značajna. U inspekciji rada trebalo bi da se vodi posebna statistika za upućene radnike, odvojena od drugih nadzora.

Zato je potrebno da se organizuju seminari i radionice, u koje bi bili uključeni svi relevantni subjekti – Inspekcija rada, sindikati, poslodavačke organizacije, sa boljim upoznavanjem sa direktivama, njihovom primenom, rezultatima i odlukama Evropskog parlamenta vezanim za socijalni paket za detaširane radnike, te svakako sa primenom direktiva u zakonodavstvu pojedinih zemalja, te načinima korišćenja IMI i boljoj saradnji zemalja.

Protokol o saradnji ministarstva za rad Srbijе i Slovačkе Rеpublikе u oblasti rada i zapošljavanja dao je određene rezultate u sprečavanju rada "na crno" i zaštiti položaja upućenih radnika iz Srbije u Slovačku. Takođe se očekuje i implementacija Sporazuma o zapošljavanju državljana Srbije u Sloveniji, kao i Memoranduma o saradnji u oblasti bezbednosti i zaštite na radu. Predstavnici sindikata su upozorili da je u primeni sličnih sporazuma koje su zaključene između Slovenije I BIH bilo dosta problema, te da bi trebalo voditi računa o ovim pitanjima.

Evropski parlament je 29. maja okončao raspravu o upućenim (detaširanim) radnicima, koje poslodavac iz jedne zemlje šalje u drugu zemlju da rade. Dužina trajanja boravka upućenih radnika u druge zemlje može biti godinu dana, sa eventualnim produžetkom od pola godina. Takođe, detaširani radnik mora dobiti istu zaradu za isti posao kao i i radnik u zemlji prijema čime se sprečava diskriminacija i socijalni damping. I dok jedni slave ovakve odluku, gde je pobedila socijalna Evropa, postoji i mišljenje da će se pojaviti novi protekcionizam koji će sprečiti ulazak radnicima iz istočne i centralne Evrope na zapadnoevropsko tržište rada. Svakako je i razočaravajuća činjenica da socijalni paket nije predviđen za transportne radnike koji i dalje spavaju u svojim kabinama i danima provode vreme za volanom bez odmora, ugrožavajući sopstvenu I bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Učesnici skupa su naglasili da je od izuzetnog značaja saradnja institucija i socijalnih partnera, njihovo umrežavanje, razmena informacija, te mapiranje sindikata i pružanje podrške radnicima u inostranstvu da se obraćaju sindikatu u zemlji prijema i da se interesuju za svoja prava, standarde koji postoje u tim zemljama, kako po pitanju zarada, tako i uslova rada. Protokol o saradnji sa Slovačkom, kao i Sporazum sa Slovenijom, dali su određene rezultate, ali i dalje su prisutni problemi, a svakodnevno se suočavamo sa zloupotrebama.