Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: U slučaju gubitka platne kartice odgovornost između klijenta i banke se deli. Korisnik kartice je dužan da nadoknadi iznos od 15.000 dinara, a sve preko toga pada na banku – to pod uslovom da kartica i PIN nisu čuvani na istom mesu. Ukoliko se dogodi da klijent banci ne može da prijavi ukradenu karticu pa samim tim ni da je blokira, nastale troškove plaća finansijska kuća


Gubitak platne kartice jedna je od težih trauma naših dana. Kada se pomenuto parče plastike nađe u tuđim rukama, sve je moguće, posebno ako je neoprezni korisnik kartice na njoj imao upisan PIN – lični identifikacioni broj.

Lopov tada na gotovo dobija ne samo ceo iznos koji klijent ima na računu već i kompletan minus ili limite po kreditnoj kartici. Posebna panika može nastati ako je žrtva u ukradenom omotu ili novčaniku držala više platnih kartica. Međutim, uz malo pažnje ne mora sve to da bude tako crno. Na strani pokradenog je Zakon o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), koji podrazumeva da se u slučaju gubitka kartice odgovornost između klijenta i banke deli. Korisnik kartice je dužan da nadoknadi iznos od 15.000 dinara, a sve preko toga pada na banku – to pod uslovom da kartica i PIN nisu na isti način bili dostupni lopovu.

E baš kod toga da nisu bili dostupni nastaje problem. Korisnici platnih kartica u Srbiji su navikli ne samo da PIN drže zajedno s karticom nego ga čak i upisuju na nju. Bankari, potrošačke organizacije i mnogi drugi savetovali su ih da to nikako ne čine. PIN je najbolje zapamtiti, odnosno nositi u glavi. Međutim, klijenti banaka koji koriste platne kartice pravdaju se da su im banke ponudile više kartica i zbog toga ne mogu da zapamte sve različite kombinacije brojeva koje koriste kod plaćanja pa ih nose zajedno ili čak upisuju na karticu.

Kada se već dogodi to da kartica nestane, šta dalje? Odmah treba obavestiti banku – štaviše, broj na koji se prijavljuje takva krađa treba zapamtiti isto tako dobro, ako ne i bolje, nego PIN. Ukoliko klijent zove banku da prijavi da mu je kartica ukradena, izgubljena ili već zloupotrebljena, skinuo je deo brige sa sebe. Banka će tada karticu blokirati. Sve transakcije koje uspe da realizuje onaj u čijim se rukama platna kartica našla ići će na teret banke, a ne klijenta. Ukoliko se pak dogodi da klijent banci ne može da prijavi ukradenu karticu pa samim tim ni da je blokira, nastale troškove plaća finansijska kuća.

Kod plaćanja karticama treba biti obazriv, bilo da se koriste na bankomatu, u prodavnici ili kod elektronskih plaćanja u internet prodavnicama. Za klijente banaka koji doslovce koriste karticu umesto novca, odnosno za svakodnevne kupovine u radnji, a teško im je da zapamte PIN, spasonosno rešenje može biti pej-pas kartica. Tu nema PIN-a već se transakcija obavlja tako što se kartica prisloni uz terminal i tada skida novac s računa. Iznos naplate je tu ograničen na sumu između 1.500 i 2.000 dinara. Većina potrošača u Srbiji sebi može da priušti manje sume novca dnevno pa bi pej-pas bio bezbednije rešenje za njih od pamćenja PIN-a. Čak i ako je ukradena, potencijalni lopov može da skine manje sume.

Dok kod gubitka kartice klijent odmah zna na čemu je ako mu se kartica zloupotrebljava, kod e-plaćanja to može i da promakne. Lopovi koji dođu do potrebnih podataka sve su lukaviji. S računa skidaju po jedan dolar ili evro, a tek kada se uvere da pokradeni i ne zna šta mu se dešava, kreću na veće sume i plaćanja. Zato je najbolji savet za sve da prate isplate sa svog računa i kontrolišu sve što im je sumnjivo, pa makar to bio i samo jedan dolar.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 11.06.2017.
Naslov: Redakcija