NACRT ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Nacionalni prosvetni savet uputio 60 primedaba na Nacrt zakona. Smatraju da Nacrt zakona treba povući, raspustiti radnu grupu koja ga je napisala, a formirati novu za izmene i dopune postojećeg Zakona, koja će taj posao uraditi na osnovu temeljne i stručne analize ovog propisa

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) prof. dr Aleksandar Lipkovski uputio je nadležnima 60 primedaba na Nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Njegov je zaključak da Nacrt zakona treba povući i raspustiti radnu grupu koja ga je napisala, a formirati novu za izmene i dopune postojećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 - autentično tumačenje, 68/2015 i 62/2016 - odluka US - dalje: Zakon), koja će taj posao uraditi na osnovu temeljne i stručne analize ovog propisa.

Isto piše i u odluci i predlogu komisije NPS, koji su poslati ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i skupštinskom Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

Među ključnim manjkavostima, stručnjaci NPS-a navode da je radna grupa koja je pisala Nacrt zakona radila u Ministarstvu u potpunoj tajnosti. U njoj nisu učestvovali NPS, sindikati, univerzitet, prosvetni zavodi... Za razmatranje Nacrta zakona i javnu raspravu, predviđeno je veoma kratko vreme, primećuju članovi NPS-a. Propisi nalažu da javne rasprave o zakonima traju minimum 20 dana, tačno toliko (od 19. maja do 8. juna) trajala je i ova o krovnom zakonu za najveći deo sistema – predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.

U obrazloženju NPS-a napominje se da "Nacrt zakona nije usklađen sa našom Strategijom obrazovanja u Srbiji do 2020. godine ("Sl. glasnik RS", br. 107/2012), niti sa evropskim obrazovnim dokumentima, a ruši postojeće obrazovne institucije u Srbiji, ukida škole od nacionalnog značaja, prenaglašava nadležnosti Ministarstva prosvete i koncentriše moć odlučivanja u ruke ministra..."

NPS koji je do sada utvrđivao, donosio, usvajao nastavne planove, programe, standarde... Nacrtom zakona postaje savetodavno telo, čime gubi smisao postojanja, procenjuju njegovi članovi.

– Niko nema pravo da ukida važnu nacionalnu instituciju koja u Srbiji postoji od 1880. godine kao nezavisno telo kompetentnih stručnjaka. Alternativa da Ministarstvo donosi odluke o planovima i programima nije dobra jer ono nije za to stručno, a otvara i ozbiljno pitanje objektivnosti kod imenovanja ekspertskih komisija– stav je komisije NPS-a.

Lipkovski smatra da NPS, kakvim ga Nacrt zakona predviđa, "ne treba da postoji, da bespotrebno troši novac poreskih obveznika".

– Sve nadležnosti koje su oduzete savetu prenete su ministru. Reči "donosi" ili "utvrđuje ministar" ponavljaju se u tekstu bar 25 puta, a sama reč "ministar" preko 80 puta. Po Nacrtu zakona, ministar postaje vrhunska instanca u radu saveta i prosvetnih zavoda (Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja). Ako mu se ne sviđa rezultat rada komisije zavoda, može da osnuje svoju komisiju, kazni zavod i njegovog direktora, pokrene razrešenje predsednika i članova saveta. Dakle, i zavodi će postati nepotrebni – uveren je Lipkovski.

Nacrt zakona takođe predviđa da direktora škole, na osnovu konkursnog materijala koji priprema školska komisija, bira ministar, kome se dostavlja sav konkursni materijal. Po mišljenju predsednika NPS-a, "to otvara mogućnost za neslućenu politizaciju prosvete i vraća na scenu već zaboravljenu političku podobnost – odabir kadrova u prosveti na osnovu partijske pripadnosti i političkog mišljenja vladajuće stranke ili koalicije".

Tekst Nacrta zakona, ukazuju stručnjaci NPS-a, obiluje pravopisnim, gramatičkim, stilskim i jezičkim greškama u tolikoj meri da je nepojmljivo da iz Ministarstva prosvete dolazi takav jedan nepismen dokument.

– Spisak primedaba mogao bi da bude mnogo duži. Popravke ne mogu promeniti generalnu nameru pisaca Nacrta zakona, a to je centralizacija prosvetnih nadležnosti u rukama jednog čoveka, do sada neviđena u srpskoj prosveti, kao i politizacija prosvete. Ako bude usvojen, ovaj zakon može dovesti do nesagledivih štetnih posledica. Formalno sprovođenje javne rasprave ne može popraviti ovaj zakon, a pitanje je u kojoj meri će dobijene primedbe biti uzete u obzir – ocenjuje Lipkovski.

Po važećem Zakonu, NPS ima 43 člana, od kojih 15 visokoškolskih profesora, dakle više od trećine. Nacrt zakona predviđa 33 člana, među kojima samo četiri univerzitetska profesora – jednog akademika, jednog iz Matice srpske i dva predstavnika Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), ukazuje Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS.

– Među dva predstavnika KONUS-a mogu se naći i nastavnici privatnih fakulteta, te bi se moglo desiti da sa državnih univerziteta ne bude predstavnika. Potpuno nelogično, prosvetni sindikati dobijaju četiri mesta u NPS. Direktnog predstavnika gubi i Srpska pravoslavna crkva – zaključuje Lipkovski.