ODLUKA O PRIVREMENIM MERAMA ZA OČUVANJE STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA: Bankari neće skidati ni naknadu na dozvoljeno prekoračenje. Tokom moratorijuma, kamata se obračunava, ali se ne naplaćuje
Poslednjih 10 dana dužnici za gotovinske, poljoprivredne, stambene, ali i sve ostale kredite, kojima su u tom periodu pristizale rate, uverili su se da se Odluka o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema ("Sl. glasnik RS", br. 33/2020 - dalje: Odluka) Narodne banke Srbije o tromesečnom moratorijumu primenjuje. I tako će biti za još najmanje dve rate. Mnoge je, međutim zbunila situacija sa dozvoljenim minusom. Dok je zamrzavanje kamate i na ovu pozajmicu neke obradovao, veliki broj sugrađana bio je šokiran kada im je početkom aprila sa računa skinuta kamata, a zatim isplata stornirana, pa novac vraćen na račun.
Iako u Odluci Narodne banke Srbije stoji da se tokom vanrednog stanja neće obračunavati zatezna kamata na dospela, a neizmirena potraživanja i neće pokretati postupak izvršenja i prinudne naplate, čini se da nedoumice oko tromesečne pauze u otplati dugova nemaju samo klijenti, već i pojedine finansijske ustanove.
Procenjuje se da u Srbiji ima 7,5 miliona tekućih računa koje je otvorilo pet miliona građana, kao i da je isto toliko i dozvoljenih mesečnih prekoračenja. Na sreću mnogih, tokom moratorijuma neće se skidati ni kamata kako zbog ugovorenog tako i nedozvoljenog minusa!
Iz Udruženja banaka Srbije kažu da i ove kamate podležu moratorijumu. Ugovorene kamate na iskorišćeni iznos svakog meseca će se obračunavati, ali će se pripisati tek po isteku tromesečne pauze. Rok važenja dozvoljenog prekoračenja se produžuje najmanje za period trajanja moratorijuma. Prema Odluci NBS i tu opciju klijenti mogu da odbiju i nastave sa redovnom otplatom.
- Kamata na dozvoljeni minus se obračunava, ali se ne naplaćuje tokom moratorijuma, već se pripisuje osnovnom dugu na kraju meseca - objašnjavaju bankari. - Na kraju moratorijuma klijent će za iznos kamata za ta tri meseca imati više iskorišćenog dozvoljenog minusa. Ako je do moratorijuma, recimo imao 10.000 dinara iskorišćenog dozvoljenog minusa, a kamata se za tri meseca skupi na 300 dinara, iskorišćeni limit će biti 10.300 dinara nakon prolaska moratorijuma.
Dozvoljeni minus je omiljena kreditna varijanta građana Srbije, verovatno jer je lako dostupan, a procedura odobrenja je jednostavna i brza. Problem je što je, ujedno i ubedljivo među najskupljim bankarskim proizvodima. Pri kraju prošle godine, kamata na dozvoljeni minus u proseku je iznosila 28,22 odsto, a na nedozvoljeni 33,74 odsto.
Da bi otvorili dozvoljeni minus, građani moraju da imaju tekuće račune za svoja primanja, a kao kriterijum za iznos dozvoljene pozajmice većina banaka uzima tromesečna primanja. Prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja je oko 47.000 dinara, a oko 250.000 tekućih računa je skliznulo u nedozvoljeni minus.
Veliki broj građana koristi dozvoljeni minus u punom iznosu i plaća kamatu na ukupan iznos. Stručnjaci im savetuju da im je isplativije da podignu gotovinski, ili refinansirajući zajam, koji imaju znatno pogodnije kamate od dozvoljenog prekoračenja. Naglašavaju da je "minus" najskuplji kredit.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 09.04.2020.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija