U PORASTU BROJ INICIJATIVA ZA ISPITIVANJE USTAVNOSTI PROPISA DONETIH TOKOM VANREDNOG STANJA

U poslednjih sedam dana, Ustavnom sudu Srbije upućeno je nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja. Grupa advokata podnela je prošle nedelje Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020) usled zdravstvene krize izazvane koronavirusom, koju osporavaju sa stanovišta ispunjenosti opštih uslova i načina donošenja odluke. Ista grupa, podnela je pre dva dana inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine ("Sl. glasnik RS", br. 49/2020).

Podnosioci inicijative za uvođenje vanrednog stanja navode da je ta odluka doneta iako nisu ispunjeni uslovi za proglašenje vanrednog stanja, bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i bez adekvatnog objašnjenja zašto se najviše zakonodavno telo nije sastalo da razmatra uvođenje restriktivnih mera.

Slične inicijative nadležnom sudu uputile su i grupa advokata iz Niša, ali i Upravni odbor Advokatske komore Srbije (AKS), koji je saopštio da odluka predsednika Republike, Vlade i Narodne skupštine ne sadrži objašnjenje zašto se parlament nije sastao i nije doneo tu odluku.

"Ustav propisuje da vanredno stanje proglašava Narodna skupština i ovo njeno pravo ne može biti suspendovano bilo kakvom odlukom organa izvršne vlasti", navela je Advokatska komora Srbije.

Advokatska komora Vojvodine je takođe izrazila zabrinutost za poštovanje ljudskih prava tokom vanrednog stanja, i pozvala najviše državne organe da "hitno razmotre mogućnost održavanja sednice Narodne skupštine, u skladu sa članovima 200. i 202. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)".

Skoro istovremeno, Beogradski centar za ljudska prava takođe je podneo Ustavnom sudu još jednu inicijativu za ocenu ustavnosti dva člana Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020, 36/2020, 38/2020, 39/2020, 43/2020, 47/2020 i 49/2020) kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 34/2020, 39/2020, 40/2020, 46/2020 i 50/2020).

Sporna stavka u Naredbi je ta, kako navode, je što se Vlada Republike Srbije nije propisala konkretne mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, već je ovlastila Ministarstvo unutrašnjih poslova da, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, to učini sopstvenom odlukom.

Beogradski centar za ljudska prava takođe je naknadno ocenio da se uvođenje takozvanih "Skajp suđenja", predviđenih za saslušavanje osumnjičenih za kršenje propisa uvedenih tokom vanrednog stanja, "može da umanji garancije za zaštitu od zlostavljanja", kao i da nisu u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Još jedna organizacija civilnog društva, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, prethodno je saopštila da je opasnost od pandemije mogla da se tretira u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016) i pratećim podzakonskim propisima, odnosno da uvođenje vanrednog stanja nije bilo neophodno.

Navodi se i da je Uredbom o prekršaju za kršenje naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 39/2020) propisano da se za isto delo učinilac može kazniti dva puta, i u prekršajnom i u krivičnom postupku, a da je to princip od kog se po Ustavu "ne može odstupiti ni u kom slučaju".

Način na koji je uvedeno i način sprovođenja vanrednog stanje, kao i "Skajp suđenja" kritikovalo je i više članova Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 09.04.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija