ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Zakonom je predviđeno da učenik može imati najviše 25 neopravdanih izostanaka, a nakon ispunjenja ove "kvote" sledi isključenje iz škole. Takođe, ukoliko učenik nije bio prisutan na trećini od ukupnog broja časova za određeni predmet, mora da ide na razredni ispit. Kada bi se Zakon striktno primenjivao, čak trećina đaka srednjih stručnih škola bi završila na razrednom ispitu. To je posebno izraženo u školama mašinske, brodarske, tekstilne, kožarske struke. Školovanje jednog učenika srednje stručne škole državu košta oko 1.000 evra, dok se za gimnazijalca iz budžeta izdvaja oko 700 evra godišnje
Petina maturanata gimnazija ide na razredni ispit zbog velikog broja izostanaka, tvrde u Forumu beogradskih gimnazija, dok je stanje u srednjim stručnim školama još gore. Kako navode u FSSB, čak trećina đaka bi zbog nedolaska u školu morala da polaže razredni ispit. Broj izostanka po učeniku godinama se ne smanjuje, pa tako u većini škola na kraju godine u đačkoj knjižici bude, u proseku, oko 100 izostanaka po učeniku.
Prema rečima Milice Milenović, predsednice Foruma beogradskih gimnazija, na polugodištu bude po 50 izostanaka po detetu, a na kraju godine se ta brojka udvostruči. Ona ističe da takvo stanje traje godinama i da je teško bilo šta uraditi, jer đaci imaju punu podršku roditelja u nedolasku na časove. Ona ističe da se dešava da u odeljenju sa 26 učenika, njih pet-šest ide na razredni ispit i to iz četiri, pet, šest predmeta.
- Najviše izostanaka se beleži na kraju školske godine, a glavni razlog je da se ne popravi ocena i to u završnim razredima - kaže Milenović. - Roditelji pravdaju časove, čak i posle isteka zakonskog roka od sedam dana od ponovnog dolaska đaka u školu. Iako je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 - autentično tumačenje, 68/2015 i 62/2016 - odluka US - dalje: Zakon) predviđeno da već sa pet neopravdanih treba obavestiti roditelja, mnogi nastavnici čekaju da ih bude 25, što znači i isključenje iz škole. Međutim, to se retko dešava, jer roditelji koriste žalbeni postupak, koji je isuviše komplikovan i dugo traje, tako da većina profesora ide linijom manjeg otpora.
Direktor Pete beogradske gimanzije Minić Savić kaže da u ovoj školi učenici imaju od 35 do 120 izostanka na polugodištu, dodajući da među njima ima i dece koja su bolesna, ali i onih koji nemaju neko ozbiljno oboljenje. I u ovoj gimnaziji roditelji su saveznici svojoj deci i bez problema im pravdaju izostanke kako bi sačuvali ocenu, izbegli loš rezultat na pismenom ili odgovaranju.
- Kada bi se striktno primenjivao Zakon, čak trećina đaka srednjih stručnih škola bi završila na razrednom ispitu - kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. - To je posebno izraženo u školama mašinske, brodarske, tekstilne, kožarske struke, koje su upisala deca koja to nisu želela. Poražavajuće je što roditelji svesno učestvuju u nečasnim radnjama svoje dece.
Antić ističe da bežanje sa časova ne nanosi štetu samo đacima, već i državi. Školovanje jednog učenika srednje stručne škole državu košta oko 1.000 evra, dok se za gimnazijalca iz budžeta izdvaja oko 700 evra godišnje. Za učenike koji izostaju sa nastave to je uzalud bačen novac.
U Elektrotehničkoj školi "Zemun" uspeli su da smanje broj izostanaka zahvaljujući "povlasticama" za učenike koji redovno pohađaju nastavu. Tako je prošle godine prosečan broj izostanaka po učeniku bio 80,48, a ove je smanjen na 68,44.
- Uspeli smo da smanjimo izostajanje u svim godinama, osim druge - kaže Đurađ Banjac, direktor ETŠ "Zemun". - To smo postigli pojačanim radom razrednih starešina, pedagoško-psihološke službe, ali i nagradama za odeljenja za najmanje izostanaka kao što su odlazak u pozorište i bioskop.
Zakonom je predviđeno da učenik može imati najviše 25 neopravdanih izostanaka, a posle ispunjenja ove "kvote" sledi isključenje iz škole. Takođe, propisi kažu i da ukoliko učenik nije bio prisutan na trećini od ukupnog broja časova za određeni predmet, mora da ide na razredni ispit.
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Borisavljević, 11. 04.2017.Naslov: Redakcija