ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ NAVODI DA BI SRBIJA TREBALO DA RAZMOTRI DA STRANIM INVESTITORIMA ZAKONOM OMOGUćI DA POSTANU VLASNICI POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIšTA, KAO I DA OLAKšA ADMINISTRATIVNE PROCEDURE ZA UZIMANJE U ZAKUP GRADSKOG GRAđEVINSKOG ZEMLJIšTA

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) zamera Srbiji, što po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i 112/2015), još nije moguće da stranci postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Ova kritika sadržana je u Izveštaju o konkurentnosti u jugoistočnoj Evropi.

Kao još jedna od prepreka navodi se i to što je u našoj zemlji investitorima, koji hoće u zakup da uzmu državno zemljište, za to potrebno mnogo više vremena nego u zemljama regiona. Srbija bi trebalo da razmotri da stranim investitorima omogući da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, kao i da olakša administrativne procedure za uzimanje u zakup gradskog građevinskog zemljišta, navodi se u izveštaju ove međunarodne organizacije.

U izveštaju se pohvaljuje Agencija za strana ulaganja i promovisanje izveštaja (SIEPA), koja, kako se navodi, pomaže investitorima da prebrode administrativne barijere.

Kao plus za naš investicioni ambijent se ističe to što jedino Srbija i Crna Gora, od zemalja regiona, imaju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Kao prednost navode i to što su zemlje regiona članice CEFTA u okviru koje nema carinskih barijera.

Sve zemlje regiona su, od početka krize 2009. godine, olakšale procedure za izvoz i uvoz robe. Najbolje rangirana zemlja je Makedonija u kojoj je neophodno samo 10 dana da bi neka roba prešla makedonsku granicu. Albanija je najgore rangirana, jer je za izvoz neke robe u proseku neophodno 19 dana. Kada je o Srbiji reč, za izvoz neke robe neophodno je da prođe 11, dok je za uvoz neophodno 15 dana. Takođe, sve zemlje regiona smanjile su troškove izvoza.

Konstatuje se i to da su kompanije u zemljama regiona povećale svoju vidljivost na internetu. U Srbiji 74 odsto kompanija ima svoju internet stranicu. U Bosni i Hercegovini taj udeo je nešto manji (60 odsto), dok u Albaniji svaka druga firma ima svoju veb stranicu. Navodi se i to da čak 100 odsto firmi u Srbiji, na primer, koristi elektronsku poštu. Međutim, situacija nije zadovoljavajuća kada je reč o kupovini preko interneta, pa je tako u Srbiji tek u svakoj petoj firmi moguće robu naručiti preko interneta. U Bosni i Hercegovini taj udeo je još niži (oko 16 odsto).