ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Savet za borbu protiv korupcije smatra da Zakonu fale antikoruptivne odredbe

Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije ocenio je, govoreći o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 - dalje: Zakon), da bi pravo rešenje bilo da se sprovedu postojeći zakoni.

Kako je rekao, 2001. godine je Savet za borbu protiv korupcije inicirao donošenje Zakona o poreklu imovine, a od tada je bilo nekoliko zakonskih odredbi.

"Nije tačno da nije bilo zakona, taj inicijalni zakon je imao odredbe i mogao je da doprinese borbi protiv korupcije. Cela poenta je u ovome - zašto pre nego što donesemo jedan ovakav zakon, ne sednemo pa kažemo ove zakonske odredbe nisu donele efekat, ove su neprimenljive... Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019) je menjan za pet godina šest puta. Ako te zakone menjamo, pitamo se da li su dobri ili loši", rekao je on.

Kako je rekao, ovaj Zakon nema antikoruptivne odredbe u smislu da se odnosi na nosioce vlasti.

"On se odnosi na sve. Zakon dozvoljava da neko drugi inicira da dođe do ispitivanja. Ako korupciju definišemo kao zloupotrebu vlasti, onda vidimo da će njegov domet biti samo toliki koliko se odluči da se ispituje. Ovaj Zakon se bavi svakim, svim građanskim licima, to je ono što nas najviše brine", kaže on, dodajući da "ima mnogo stvari u Zakonu koje su i teško ostvarive i nedovoljno definisane".

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje ko definiše šta je nezakonito stečena imovina.

"Ovde se tretira imovina stečena u roku od tri konsekutivne godine koja je veća od 150.000 evra i ne može da se opravda", kaže on.

Više od 60 inspektora posebnog odeljenja Poreske uprave proveravaće poreklo imovine.

"To odeljenje će raditi tako što će direktor Poreske uprave na osnovu procene rizika određivati šta će se raditi, istraživanja će vršiti ti inspektori. Postavlja se pitanje kako ćemo te inspektore tretirati. Oni moraju da prijave imovinu, ali nisu predmet istrage. Ovde se vrši kalemljenje jedne institucije u instituciju", kaže on.

Dodaje da bi pravo rešenje bilo da se sprovedu postojeći zakoni.

"Menjale su se vlasti, opcije, ali se to nije dogodilo. Uvek volimo da kažemo da je to nedostatak političke volje. Politička volja za vladavinom prava nije volja vlasti, nego građana. Građani su ti koji treba da zahtevaju da se poštuju zakoni. Moramo ovaj problem sistemski da rešavamo", kaže Milićević, dodajući da korupcija nije fenomen koji sam sebe ukida.

Prema njegovim rečima, što kasnije krenete u borbu protiv korupcije, proces je sve teži.

Izvor: Vebsajt N1, 10.03.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija