PRAVOSUDNO-INFORMACIONI SISTEM: Da bi pravosudni službenik mogao da proverava podatke građana, mora fizički da se nalazi u sudu ili javnom tužilaštvu, jer sistemu ne može da se pristupi van zgrade tih institucija. Za svaki upit, radnik suda mora da unese pravni osnov, službeni broj predmeta zbog koga se provera vrši, a sve njegove radnje čuvaju se u log-bazi i proveravaju nadzorom Ministarstva pravde

Pravosudno-informacioni sistem koji je uveden u sudove i tužilaštva širom Srbije, osim što omogućava bržu razmenu podataka između pravosudnih ustanova i drugih državnih organa (MUP, NBS, APR, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave...) koji su van sistema pravosuđa, znatno skraćuje i trajanje sudskih postupaka. Uvođenjem ovog sistema, kako kažu u Ministarstvu pravde, iz upotrebe će se u znatnoj meri izbaciti dopisi kao način komunikacije, a informacije relevantne za postupak dobijaće se "klikom na dugme".

– Projekat povećava efikasnost rada sudija, tužilaca, beležnika i izvršitelja jer omogućava trenutni uvid u podatke koji su važni za vođenje postupaka. Sistem za razmenu podataka omogućava ubrzavanje postupaka i drugih državnih organa koji se nalaze van sistema pravosuđa jer će i oni "jednim klikom" moći da dobiju podatke iz registra koje vode pravosudni organi. Za sada se ti podaci tiču informacija da li je neka osoba prekršajno osuđivana, da li se nalazi na izdržavanju kazne zatvora, a u planu je da se u narednom periodu omogući i pristup svim ostalim pravosudnim registrima– navode u Ministarstvu pravde.

Primera radi, sudije u postupcima za utvrđivanje alimentacije će "jednim klikom" moći da vide da li je roditelj maloletnog deteta prijavljen na obavezno socijalno osiguranje, od kada, kod kog poslodavca i druge značajne informacije. Takođe, delioci pravde moći će da vide na kojoj adresi je prijavljen tuženi ili onu na kojoj se nalazi preduzeće u kojem je zaposlen.

To će, objašnjavaju u Ministarstvu pravde, preduprediti mogućnost da građani izbegnu uručenje poziva suda ili tužbe.

– Uspešnim uručenjem poziva ili tužbe znatno će se skratiti vreme trajanja skoro svih sudskih postupaka prosečno za tri do šest meseci. Istovremeno će se onemogućiti i malverzacije građana koji su namerno navodili pogrešne adrese tuženog... Sistem će znatno smanjiti troškove pravosuđa i drugih državnih organa jer će se elektronskim upitom kroz sistem izbaciti trošak papira, štampe, poštanskih troškova i ljudskog rada na izradi dopisa. Ako se u obzir uzmu trenutne cene poštanskih usluga, štampe i papira, procena je da će sistem pravosuđa uštedeti oko 55 miliona dinara za godinu dana. Ovim sistemom može da se poveća i broj rešenih predmeta u sudu, a konkretan primer za to je Osnovni sud u Novom Sadu koji je sa 30 odsto manje sudija u izvršnoj materiji od oktobra prošle godine rešio 5.000 od ukupno 15.000 izvršnih predmeta samo zahvaljujući ovom sistemu – objašnjavaju u Ministarstvu pravde.

Sudije i javni izvršitelji će u postupcima izvršenja, navode nadležni, odmah moći da vide da li dužnik ima otvorene račune u bankama, da li su oni aktivni, ima li motorno vozilo registrovano na svoje ime ili je možda prijavljen na obavezno socijalno osiguranje i prima platu... Na ovaj način, kažu u ministarstvu, biće ubrzan postupak izvršenja za najmanje tri meseca, a građanima će omogućavati sigurniju i bržu naplatu potraživanja.

– Kada je reč o matičnim evidencijama, sudije i javni beležnici će u postupcima raspravljanja zaostavštine, trenutno i jednostavno, moći da izvrše uvid u matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, čime će se onemogućiti izbegavanje i nenavođenje zakonskih naslednika. Sa druge strane, određene sudske odluke koje utiču na upise u matične knjige (proglašenje nestale osobe za umrlu, razvod braka, utvrđivanje očinstva...) elektronskim putem će se prosleđivati Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave – navode u Ministarstvu pravde.

Zloupotrebe sistema, tvrde nadležni, biće gotovo nemoguće. Sistemu PIS-a moći će da pristupi vrlo ograničen broj ljudi, odnosno oni koje za ovaj "posao" odrede predsednici sudova i javni tužioci. Ti službenici su, objašnjavaju u Ministarstvu pravde, i ranije slali dopise u pismenom obliku kojima su saznavali određene podatke o ličnosti.

– Sada je prostor za zloupotrebu sužen jer se vodi precizna evidencija ko je, kada i za koji konkretan predmet proveravao određenog građanina. Garancija da podaci neće biti zloupotrebljavani garantuje i svakodnevni nadzor nad log-bazom. Da bi pravosudni službenik uopšte mogao da proverava podatke građana, mora fizički da se nalazi u sudu ili javnom tužilaštvu, jer sistemu ne može da se pristupi van zgrade tih institucija. Za svaki upit, radnik suda mora da unese pravni osnov, službeni broj predmeta zbog koga se provera vrši, a sve njegove radnje čuvaju se u log-bazi i proveravaju nadzorom Ministarstva pravde – objašnjavaju u resornom ministarstvu.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 07.03.2018.
Naslov: Redakcija