Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O NACIONALNOM DNK REGISTRU: Stručna javnost nezadovoljna Predlogom zakona


Policija bi uskoro u svom posedu mogla da ima kompletnu bazu DNK podataka svih građana Srbije, čiji najličniji podaci se iz nekog razloga nalaze u laboratorijama širom zemlje. Kontrolu nad ovom bazom neće imati niko iz struke niti civilnog sektora, već isključivo MUP. To su samo neke od manjkavosti Predloga zakona o nacionalnom DNK registru koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, a na koje upozorava stručna javnost.

Mikrobiolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu Oliver Stojković kaže da Predlog zakona ima puno manjkavosti jer je donet na nasilan način, bez javne rasprave. On naglašava da je na javnoj raspravi bio potpuno drugi predlog koji je imamo 33 člana, dok ovaj koji se nalazi pred poslanicima ima svega 11.

Osnovna manjkavost ovog zakona je što će se registar nalaziti u policiji, a ne postoji nikakva mera ili rešenje kojim bi se sproveo civilni nadzor u vezi sa postupanjima sa tom bazom podataka. To je najintimnija baza koju policija može da ima u vezi sa nečijom privatnošću. Postoje zemlje u kojima je DNK registar u rukama policije, ali nadzor nad njim obavlja civilni sektor, odnosno stručni organi u kojima sede biolozi i pravnici. Oni vrše konstantan nadzor i donose pravila po kojima će policija da postupa – ističe Stojković. On dodaje da je našoj policiji potpuno neprihvatljivo da biolozi sačinjavaju pravilnik o biološkim tragovima, po kojem će ona da postupa. Prema njegovim rečima, u uređenim zemljama policija upravo od biologa traži da takva pravila formuliše. Dodatna manjkavost aktuelnog Predloga zakona, ističe, jeste to što će se mnogo ljudi naći u DNK registru, a da pritom ne postoji mehanizam njihovog uklanjanja iz te baze.

Ovaj predlog ostavlja mogućnost da se brisanje iz registra definiše naknadno, policijskim pravilnikom. A policija je, na osnovu saznanja i dokumenata koja posedujem, jedna prilično autistična organizacija, koja čak odbija da postupi po sudskim zahtevima, ukoliko nisu u skladu sa njihovim pravilnicima. Sumnjam da će MUP, nakon što im se u ruke stavi ovakva baza podataka, pristati da postupa po sudskim zahtevima – naglašava Stojković, dodajući da policija nije prihvatila nijedno stanovište struke tokom izrade predloga ovog zakona.

I prema mišljenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, Predlog zakona sadrži niz manjkavosti koji mogu ozbiljno da naruše privatnost građana.

– U Predlogu zakona je predviđeno da su sve DNK laboratorije na teritoriji Srbije u obavezi da dostave MUP-u sve DNK profile kojima raspolažu, a koji su dobijeni za potrebe krivičnog postupka. Ne pravi se nikakva razlika između DNK profila osoba koje su samo osumnjičene za izvršenje krivičnog dela, a postupak protiv njih nije vođen ili su pravnosnažno oslobođena, i onih koji su osuđeni za izvršenje krivičnih dela. Niti se uzima u obzir vrsta i težina izvršenog krivičnog dela – ističe Šabić. Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje šta je uopšte svrha takvog neselektivnog dostavljanja ogromnog broja podataka i kako će se obezbediti da laboratorije ne dostave podatke osoba koje nemaju nikakve veze sa izvršenjem krivičnih dela, na primer DNK profile i testove koji su rađeni zbog utvrđivanja očinstva ili provere zdravstvenog stanja. On dodaje da zloupotrebe podataka nikad nije moguće isključiti, čak ni u sistemima koji su mnogo preciznije i kvalitetnije uređeni od ovog koji se predlaže, ali ovi drugi ostavljaju manje prostora za to.

Srbija bi trebalo da ima ovaj registar. To je globalni trend. Međutim, bitno je kako bi on izgleda. Ne treba da izmišljamo "toplu vodu", već da sledimo standarde koji su u EU, uz neznatne izuzetke, praktično globalno prihvaćeni, a koji uvažavajući potrebe suzbijanja kriminala, maksimalno vode računa i o garancijama ljudskih prava. Kod nas, predloženi tekst nije u skladu sa standardima o kojima govorim – ocenjuje Šabić. On dodaje da predloženi tekst zakona nije u skladu sa našim Ustavom, sa preporukama Saveta Evrope ali ni sa stavovima izraženim u odlukama Evropskog suda za ljudska prava.

Preporuka SE o genetičkoj privatnosti i naš Ustav predviđaju da obrada DNK profila mora biti uređena zakonom. Međutim, u aktuelnom Predlogu stoji da će način vođenja registra i bliže uslove za razmenu i prenošenje podataka iz njega propisati Vlada. Vlada, bar to je opšte poznato, ne može da donosi zakone već samo podzakonske akte, a propisivanje podzakonskim aktom obrade bilo kojih ličnih podataka, a pogotovo naročito osetljivih kakav je DNK, u direktnoj je suprotnosti sa Ustavom – naglašava Šabić. On dodaje da je Evropski sud za ljudska prava u odlukama starim i po deset godina, utvrdio da je zadržavanje otisaka prstiju, ćelijskih uzoraka i DNK profila, bez pravljenja razlika da li je lice samo osumnjičeno ili osuđeno, nešto što ne uspostavlja pravedan odnos između javnog i privatnog interesa, da dovodi do neopravdanog mešanja u privatan život i da predstavlja povredu Evropske konvencije.

Nisam siguran da bi se stopa kriminaliteta smanjila kao posledica postojanja Registra. Viša ili niža stopa kriminaliteta mnogo više zavisi od ukupnih socijalnih i ekonomskih uslova nego od mehanizama represije. Ali, Registar bi doprineo efikasnijem otkrivanju izvršilaca krivičnih dela – smatra Šabić.

Izvor: Vebsajt Danas, K. Živanović, 09.03.2018.
Naslov: Redakcija