ZAKON O DRŽAVLJANSTVU REPUBLIKE SRBIJE: Državljanstvo može da prestane podnošenjem zahteva za otpust ili odricanjem. Najčešći razlozi za traženje otpusta iz državljanstva su regulisanje statusa u inostranstvu zbog sklapanja braka, spajanja porodice ili školovanja. Svi koji podnesu zahtev za otpust iz državljanstva moraju pre svega da imaju dokaz da poseduju strano državljanstvo ili da će ga uskoro dobiti. Osim toga, moraju da budu punoletni, ali i da su regulisali vojnu obavezu, izmirili porez i druge obaveze
U poslednjih 13 godina, otkako se vodi evidencija, 58.286 osoba podnelo je zahtev za prestanak državljanstva Republike Srbije, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova.
Samo tokom prošle godine bilo je 3.243 takva zahteva. Najčešći razlozi za traženje otpusta iz državljanstva su, kako kažu u MUP-u, regulisanje statusa u inostranstvu zbog sklapanja braka, spajanja porodice ili školovanja.
Državljanstvo može da prestane podnošenjem zahteva za otpust ili odricanjem. U MUP-u naglašavaju da se zanemarljiv broj ljudi odrekao državljanstva, dok daleko veći broj njih podnosi zahtev za otpust.
Iako su ovi građani odlučili da raskinu formalnopravnu vezu sa zemljom svog rođenja, to ne znači da je ovaj raskid konačan. Kako bi ponovo postali punopravni građani Srbije neophodno je da podnesu zahtev za prijem u državljanstvo i izjavu da Srbiju smatraju svojom zemljom. Dok rešenje o otpustu iz državljanstva košta čak 31.250 dinara, za prijem se plaća oko 17.000 dinara.
Svi koji podnesu zahtev za otpust iz državljanstva moraju pre svega da imaju dokaz da poseduju strano državljanstvo ili da će ga uskoro dobiti. Osim toga, moraju da budu punoletni, ali i da su regulisali vojnu obavezu, izmirili porez i druge obaveze, kažu u MUP-u.
Zahtev za otpust će biti odbijen ukoliko se protiv podnosioca zahteva vodi krivični postupak zbog kojeg se gone po službenoj dužnosti. U slučaju da je reč o osobi koja je osuđena na zatvorsku kaznu – ta kazna mora biti izdržana.
– Ukoliko se u službenom postupku utvrdi da podnosilac zahteva za otpust iz državljanstva Republike Srbije ne ispunjava neki od navedenih propisanih zakonskih uslova, neće mu se odobriti otpust – kažu u MUP-u.
Država je odbila samo tri odsto građana koji su tražili otpust iz državljanstva, a reč je uglavnom o muškarcima koji se nisu prijavili za uvođenje u vojnu evidenciju kod nadležnog teritorijalnog organa.
Osim toga, u Zakonu o državljanstvu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 90/2007) je navedeno da otpust iz državljanstva neće biti odobren ukoliko je ugrožena bezbednosti ili odbrana zemlje ili ako to zahtevaju ekonomski interesi Srbije. Tokom rata, stanja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja sve zahteve za otpust država može bez obrazloženja da odbije.
Hrvatski mediji su nedavno obelodanili podatak da se prošle godine državljanstva te zemlje odreklo 25 građana, dok je otpust dobilo njih 153, uz napomenu da je većina to učinila radi sticanja srpskog državljanstva.
Pre ulaska u Evropsku uniju u Hrvatskoj je bilo znatno više zahteva za otpust iz državljanstva. U poslednjih 20 godina iz državljanstva je ispisano 86.746 osoba, a odreklo ga se njih 606. Brojke su počele da padaju nakon pada granice sa EU.
Demograf Vladimir Nikitović naglašava da odjavljivanje mesta boravaka ili odricanje od državljanstva ne odražava realnu sliku o migracijama u Srbiji ili u regionu.
– Naši ljudi se najčešće ne odjavljuju kada odlaze iz zemlje, niti traže otpust iz državljanstva, jer to i nije uslov za sticanje dvojnog državljanstva. Svi znamo da Mađari koji žive u Vojvodini traže i dobijaju pasoš te države, a sličnu situaciju imamo i u istočnoj Srbiji, na područjima gde žive pripadnici bugarske nacionalne manjine – kaže Nikitović.
Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Popadić, 11.03.2017.Naslov: Redakcija