ZAKON O RADU: Zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ali samo ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka

Zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju, ali ovo pravo mu nije dato bezuslovno, kako to mnogi misle, već se primenjuje uz određena ograničenja koja postoje u odnosu na status u kojem se privredno društvo nalazi. Prvenstveno, zakonodavac pravi razliku u situaciji kada se privredno društvo nalazi u postupku stečaja. U takvoj situaciji Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisuje da zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ali samo ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka, objašnjava Vukašin Vuković, saradnik u advokatskoj kancelariji “PC lou”.

- Zaposleni u tom slučaju ima pravo na novčani iznos iz ovog osnova, ali ne i ako se uslovi za odlazak u penziju steknu nakon otvaranja stečajnog postupka i tokom njegovog trajanja. Zakon se ne bavi pitanjem isplate otpremnine zbog odlaska u penziju, niti propisuje bilo kakva ograničenja u pogledu isplate u privrednom društvu koje se nalazi u postupku likvidacije, kao što je to slučaj s postupkom stečaja. I sudska praksa je jako siromašna kada je u pitanju navedena situacija - ističe Vuković, dodajući da kada se ima u vidu priroda postupka likvidacije (tj. da je reč o postupku prestanka privrednog društva, kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza), mora se obratiti pažnja na više faktora, a najpre na to da li privredno društvo ima dovoljno sredstava da isplati svoje obaveze prema zaposlenima, uključujući i tu obavezu i otpremninu.

- Ako je privredno društvo u stanju da ispuni svoje obaveze, pozitivni propisi ne predviđaju ograničenje da zaposleni svoje pravo na isplatu otpremninu prilikom odlaska u penziju i ostvari - navodi Vuković.

Iako otpremnina po svojoj pravnoj prirodi ima karakter ostalih primanja, da neće doći do njene isplate zaposlenima koji pravo na odlazak u penziju ostvare tokom stečajnog postupka ukazuje više stvari. Pre svega, ističe on, na to upućuje i Zakon o radu, koji jasno predviđa koje su to situacije kada će zaposleni imati to pravo, a to svakako nije situacija kada zaposleni uslove za penziju ostvari nakon otvaranja stečajnog postupka.

- Na to upućuje i sudska praksa koja stoji na stanovištu da zaposleni, s obzirom na prirodu stečajnog postupka, nemaju pravo na primanja po osnovu otpremnine za odlazak u penziju. To je tako, bez obzira na to što im i Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018) daje pravo da tokom stečajnog postupka pod određenim uslovima ostvaruju pravo na određena primanja koja imaju karakter ostalih primanja, kakvo obeležje uostalom ima i otpremnina za odlazak u penziju - nabraja Vuković.

Što se tiče isplate otpremnine zbog odlaska u penziju, Zakon o radu propisuje minimalni iznos koji je poslodavac dužan da zaposlenom isplati, i to najmanje u iznosu visine dve prosečne zarade (prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike). U ovom momentu važeći iznos takve zarade je 123.971 dinar, pa se lako može doći do zaključka da bi minimalni iznos za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju zaposlenom bio 247.942 dinara. Bitna je i informacija da je minimalni iznos isplate otpremnine po ovom osnovu, odnosno minimalni propisani iznos neoporeziv.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 10.02.2024.
Naslov: Redakcija