ZAKON O POJEDNOSTAVLJENOM RADNOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA U ODREĐENIM DELATNOSTIMA: Izmenama Zakona u sezonske radnike biće uvršćeni radnici u oblasti turizma, ugostiteljstva, građevinarstva i kućnih poslova
Rad u sivoj zoni za mnoge u oblasti turizma, ugostiteljstva, građevinarstva, ali i kućnih poslova uskoro bi mogao da postane prošlost, ako se radnici u tim delatnostima izmenama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 50/2018) i zvanično svrstaju u sezonske radnike. Kako se takav projekat pokazao u poljoprivredi i koliko je realno očekivati da se prijave ljudi koji rade kućne poslove?
Orači, kopači, berači i drugi poljoprivredni radnici od prošle godine i Zakonom su prepoznati kao sezonski. Taj potez dao je i prve rezultate - 358 odsto manje radnika zatečeno je da radi na crno nego u 2018. godini.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je skoro 30.000 ljudi ušlo u legalne tokove, a bilo je nula ili nekoliko stotina, što je napredak.
- Imate sigurnost za te radnike, jer imaju penzijsko osiguranje, imaju zdravstveno u slučaju povrede na radu, poslodavci su sigurniji jer ne moraju svakog trenutka da misle šta će da se desi ako nije zaokružen taj pravni okvir - rekao je Nedimović.
Isti scenario zaštite mogle bi da dobiju i kućne pomoćnice, dadilje, šetači pasa, sakupljači otpada, ali i građevinski radnici i haus majstori. Da će se njihovim doprinosima baviti firme, u Građevinskoj komori Srbije ne sumnjaju, ali u pogledu fizičkih lica nisu baš optimistični.
Goran Rodić iz Građevinske komora Srbije kaže da će retko koji srpski mentalitet to da uradi.
- Građanin, fizičko lice teško da će moći da im on lično plaća doprinose mada za svaki posao pa čak i u kući moraju da se prijave radovi, da budu negde registrovani ali to retko ko radi - rekao je Rodić.
Kako će ih država motivisati da sa prijavama radnika počnu i kako bi to moglo da izgleda, u Ministarstvu rada nemaju odgovor.
U NALED-u objašnjavaju da bi sistem evidencije kućne pomoćnice na primer, bio sličan modelu prijave radnika u poljoprivredi.
- Ako ona danas dođe vi preko mobilne aplikacije prijavite. Broji se broj dana tokom meseca koliko ste je angažovali. Vama na kraju meseca od Poreske uprave na mejl stiže rešenje koliko ste je angažovali. Ako je to pet dana puta 300 dinara, to je 1.500 dinara koje treba na kraju meseca da uplatite za njene doprinose - objašnjava Irena Đorđević iz NALED-a.
Time ona dobija mogućnost da ode kod lekara i zaradi penziju. Ali i svi sezonski radnici čije radno vreme ne sme biti duže od 12 sati i koji kod jednog poslodavca u toku godine mogu ostati najviše 120 dana.
Izvor: Vebsajt Blic, M.M., 09.02.2020.Naslov: Redakcija