PREDLOG STRATEGIJE RAZVOJA SISTEMA JAVNOG INFORMISANJA U RS U PERIODU OD 2020. DO 2025. GODINE: Mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na Predlog Strategije

Ministarstvo kulture i informisanja je dopisom broj 011-00-120/2019-01 od 17. decembra 2019. god. dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Predlog strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji u periodu od 2020. do 2025. godine (u daljem tekstu: Predlog strategije), radi davanja mišljenja.

Poverenica najpre ukazuje da Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Članom 48. propisano je da merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta njenih građana.

Takođe, ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije, dok su odredbama propisanim u članu 13. Zakona utvrđeni teški oblici diskriminacije, među kojima je i propagiranje diskriminacije putem javnih glasila i ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje.

Takođe, Poverenica ukazuje da je imajući u vidu da je pristupanje Evropskoj uniji jedan od glavnih strateških ciljeva Republike Srbije, koji je definisan i u Programu rada Vlade u kojem je između ostalog navedeno da proces pristupanja Evropskoj uniji predstavlja najbolji mogući okvir za sveukupne reforme, modernizaciju i razvoj Srbije, prilikom kreiranja svih strateških dokumenata neophodno uzeti u obzir preporuke sadržane u dokumentima Evropske unije o napretku Republike Srbije.

Saglasno navedenom ukazuje na poslednji izveštaj o napretku Republike Srbije u 2018. godini u kojem je ocenjujući stanje u vezi sa slobodom izražavanja Evropska komisija ukazala da Srbija jeste ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u vezi sa slobodom izražavanja, ali da u ovom izveštajnom periodu nije bilo napretka, te da je ovaj nedostatak napretka sada razlog za ozbiljnu zabrinutost. Prilikom otklanjanja nedostataka koji su u ovom izveštaju predstavljeni, Evropska komisija je između ostalog ukazala da Srbija treba naročito da: stvori podsticajno okruženje u kome se neometano može ostvariti sloboda izražavanja i obezbedi da organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi adekvatno i efikasno prate pretnje, fizičke napade, podstrekavanje na nasilje i slučajeve narušavanja privatnosti novinara i blogere, kao i da vladini funkcioneri javno osude ovakve slučajeve; obezbedi potpuno sprovođenje medijskih propisa i ojača nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije i poveća njegov kapacitet da deluje proaktivno; usvoji i sprovede novu medijsku strategiju, na transparentan i inkluzivan način; obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih radiodifuznih usluga, transparentno i pravično sufinansiranje za medijske sadržaje koji služe javnom interesu i povećanu transparentnost u vlasništvu na medijima i oglašavanju.

Takođe, u najnovijem "Non-paper" dokumentu kojim Evropska komisija dva puta godišnje izveštava Savet o stanju u vezi sa napretkom u pregovorima sa Republikom Srbijom u okviru poglavlja 23 i 24, koji je objavljen u novembru 2019. godine, istaknuto je da je u pogledu slobode izražavanja i medija, predsednica Vlade u septembru 2019. godine ponovo sazvala Radnu grupu za izradu nove medijske strategije i nacrt strategije je završen u oktobru 2019. godine, uz postignut konsenzus. Međutim, ukazano je da su medijska udruženja napomenula da raniji nacrt, poslat Komisiji u maju 2019. godine, nije bio odobren od strane Radne grupe. Ponovljena je konstatacija iz Izveštaja o napretku da su slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje razlog za zabrinutost, naročito na lokalnom nivou, kao i da je posle analize krivičnog zakonodavstva od strane stalne radne grupe za bezbednost novinara, RJT je pripremilo obaveznu instrukciju za postupanje javnog tužioca u krivičnim slučajevima vezanim za nasilje nad novinarima. Takođe, politički i ekonomski uticaj na medije i dalje je razlog za zabrinutost. Nedostatak transparentnosti vlasničkih struktura i finansiranja iz državnih sredstava, posebno na lokalnom nivou, odlika je medijskog okruženja od privatizacije državnih medija, kao i da uopšteno gledano, sufinansiranje treba uskladiti sa postojećim zakonodavstvom, i sprovesti ga na pravičan i transparentan način koji nije štetan za tržišnu ravnopravnost, posebno na lokalnom nivou. Često odbijanje javnih tela da objave informacije, ili njihova administrativna tišina po zahtevima podnetim u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), i dalje ometa rad novinara. Još uvek je potrebno ojačati nezavisnost REM-a kako bi bilo u mogućnosti da zaštiti medijski pluralizam, a naročito mu dozvoliti da obavlja poslove reagujući na programske promene koje narušavaju informativni sadržaj i programsku šemu, kako je navedeno u frekvencijskim dozvolama, i dajući mu ovlašćenje da propisuje odgovarajuće novčane kazne.

Imajući u vidu deo Predloga strategije u kojem je dat Pregled i analiza postojećeg stanja posebno ukazuje na praksu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji u skladu sa nadležnostima iz člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije prati stanje u oblasti zaštite ravnopravnosti, kako kroz postupke koje vodi po pritužbama zbog povrede odredaba ovog zakona i mišljenja i preporuke koje daje, odnosno mere koje izriče u konkretnim slučajevima, ali i preporuke mera koje upućuje organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti, tako i kroz strateške parnice koje vodi u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ali i kroz upozorenja javnosti na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, praćenje sprovođenja zakona i drugih propisa i istraživanja koja o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti sprovodi.

Saglasno navedenom Poverenica najpre ističe da je analizom rada Poverenika u 2018. godini utvrđeno da se u pogledu oblasti društvenih odnosa na koje se pritužbe odnose, oblast javnog informisanja i medija, kao i u 2017. godini (7%), nalazi na petom mestu, odnosno da je 6,1%, od ukupnog broja podnetih pritužbi, podnet zbog diskriminacije u ovoj oblasti. Napominjemo, da je u odnosu na podatke iz 2016. godine, kada je ova oblast bila na šestom mestu sa 4,6% došlo do porasta broja pritužbi zbog diskriminacije u oblasti javnog informisanja i medija koje su podnete Povereniku, a diskriminaciji u oblast javnog informisanja i medija najčešće su izložene žene i LGBTI osobe. Takođe, Povereniku su se i u prethodnom periodu obraćali i lokalni mediji koji su kroz pritužbe koje su podnosili posebno ukazivali na neadekvatno finansiranje lokalnih medija i to kako u pogledu kriterijuma za finansiranja, tako i u pogledu nedovoljnog iznosa finansijskih sredstava namenjenih finansiranju pojedinih tema koje se odnose na položaj mladih, pripadnika nacionalnih manjina. LGBTI osoba i slično. U navedenim pritužbama ukazivano je i na favorizovanje pojedinih lokalnih medija u procesu finansiranja u kojim je slučajevima Poverenik konstatovao da nije došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, ali da to ne znači da nisu povređene odredbe nekih drugih propisa. Takođe, Poverenik je u svojoj praksi uočio i da određeni internet portali, kroz različite kanale komunikacije onlajn medija i onlajn izdanja, na svojim profilima na društvenim mrežama objavljuju sadržaje, kao i komentare korisnika, koji po svoj prirodi mogu da podstiču mržnju ili nasilje protiv lica ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva ili izazivaju strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Stoga je Poverenik 2018. godine uputio preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti internet portalima kojima je preporučeno da preduzmu potrebne mere u cilju sprečavanja objavljivanja sadržaja i komentara korisnika na internet portalu i profilima na društvenim mrežama, kao i uklanjanja onih komentara koji su već objavljeni, a koji po svojoj prirodi mogu da podstiču mržnju, nasilje ili izazivaju strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti takođe ističe da je i 2018. godinu obeležilo nedopustivo izveštavanje jednog broja štampanih medija i portala, koji su objavljivali sekstictičke, mizogine i šovinističke sadržaje, vređali ugled i dostojanstvo pojedinih ličnosti i kršili profesionalne i etičke standarde izveštavanja, kao i da je u javnom prostoru i u ovoj godini bio je prisutan i govor mržnje kao i najrazličitije uvrede i diskriminatorni stavovi, a društvene mreže su često bile poligon za međusobna vređenja i, u najgorem slučaju, pretnje. Stoga je Poverenica samo u toku ove godine 23 puta reagovala upozorenjima za javnost, od kojih je u najvećem broju slučajeva oštro osudila objave i stavove kojima su podsticani nasilje, netrpeljivost i diskriminacija, ukazujući da je sloboda govora jasno odvojena od govora mržnje i da ne sme biti alibi za širenje mržnje. Između ostalog, reagovano je zbog naslovne strane Ilustrovane Politike, omalovažavanja pojedinih političarki i iz vladajućih i iz opozicionih stranaka, kao i zbog kršenja prava žena žrtava nasilja i prava dece. I sama novinarska udruženja skretala su pažnju da je u medijima i dalje prisutan govor mržnje, senzacionalizam, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje, naročito o ženama i pripadnicima LGBT populacije. Medijska udruženja u prethodnoj godini su ukazivala i na povišen nivo kršenja Kodeksa novinara Srbije, na uslove za obavljanje posla bez straha za ličnu bezbednost, zatim na slučajeve vređanja i omalovažavanja novinara i novinarki od nosilaca političkih i javnih funkcija, na loš ekonomski i socijalni položaj zaposlenih u medijima, kao i na probleme sa konkursima za dodelu sredstava kojima se finansiraju medijski sadržaji od javnog značaja.

U prilog navedenom govore i rezultati istraživanja koja je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, poput istraživanja "Odnos medija u Srbiji prema diskriminaciji", čiji je cilj bio da se identifikuje kapacitete za izveštavanje i informisanje javnosti sa fokusom na percepciju i senzibilisanost novinara/ki za izveštavanje o fenomenu i slučajevima diskriminacije, stavove o diskriminaciji i merama za ravnopravnost i zaštitu od diskriminacije i novinarsku praksu, kao i da se ponude odgovori na koji način bi trebalo unaprediti i dalje razvijati saradnju novinara i novinarki sa poverenicom i radom institucije u okviru kojeg je anketirano 164 predstavnika/ca medija. Rezultati istraživanja pokazali su da među anketiranim novinarima/kama, većina prepoznaje diskriminisane društvene grupe i prepoznaje diskriminatorne tvrdnje. Takođe, oni su izrazili visok stepen saglasnosti o postojanju govora mržnje u Srbiji. Dalje, među anketiranima postoji visok stepen saglasnosti sa merama za stvaranje jednakih mogućnosti za pripadnike različitih marginalizovanih grupa, dok borbu za ravnopravnost ugroženih grupa vide kao važan cilj za dobrobit celog društva. Stereotipi i predrasude o pojedinim diskriminisanim grupama prepoznaju se i kod novinara/ki, mada većina pokazuje visok stepen neslaganja sa takvim tvrdnjama. Pozitivne trendove ilustruje i podatak o blagoj promeni stava o važnosti rodno senzitivnog jezika za poštovanje žena. Novinari/ke smatraju da o diskriminaciji izveštavaju kompetentno, mada većina nije specijalizovana za teme iz ove oblasti. U redakcijama su retki specijalisti za pojedine oblasti i većina je u situaciji da izveštava o različitim temama iz više oblasti. Anketirani/ne novinari/ke ne obrađuju često teme o diskriminaciji. Redakcije imaju razumevanja za teme o ravnopravnosti i diskriminaciji, ali u praksi prednost dobijaju teme koje donose publicitet.

Takođe, i rezultati poslednjeg istraživanja "Odnos građana i građanki prema diskriminaciji", koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo po šesti put i u 2019. godini, pokazuju da kao aktera koji u najvećoj meri podstiče, odnosno dovodi do diskriminacije, građani i građanke prepoznaju medije (59%), zatim političke stranke i građane. Takođe, kao institucije koje najviše mogu da doprinesu smanjenju diskriminacije anketirani vide medije (84%), ali i porodicu, školu, Vladu i same građane. Dakle, građani i građanke prepoznaju dvostruku ulogu medija, koje sa jedne strane posmatraju kao instituciju koja u najvećoj meri doprinosi problemu diskriminacije, a sa druge strane kao instituciju koja može da smanji pojavu diskriminacije. Istovetan rezultat je bio uočljiv i 2016. godine. Zatim, čak preko polovine građana i građanki smatra da se u medijima malo priča o diskriminaciji, a saglasni su u oceni da pitanje ravnopravnosti siromašnih treba da bude najzastupljenija tema u medijima, kao i ravnopravnost osoba sa invaliditetom i ravnopravnost starijih. Istraživanje pokazuje i da najveći broj ispitanih smatra da najmanje treba da budu zastupljene teme koje se tiču ravnopravnosti pripadnika i pripadnica LGBT populacije. Isto tako, rezultati su pokazali da oko trećine građana i građanki odobrava izdvajanje budžetskih sredstava kako bi se omogućilo da pripadnici i pripadnice nacionalnih manjina između ostalog mogu da imaju štampane i elektronske medije na svom maternjem jeziku (37%). Gore navedene tvrdnje su iste kao i one date prilikom istraživanja sprovedenih 2012, 2013, i 2016. godine, što omogućava upoređivanje podataka. Takođe, u navedeno istraživanje bila su uključena pitanja koja se odnose na oblast medija i informisanosti građana o diskriminaciji, upravo zato što važan aspekt suprotstavljanja diskriminaciji predstavlja informisanje građana i građanki o problemu diskriminacije. Tako je u ovom delu istraživanja posebna pažnja posvećena stavovima ispitanika i ispitanica o ulozi medija u podizanju svesti i informisanosti građana i građanki o problemu diskriminacije i njenim štetnim posledicama. Ispitanicima i ispitanicama je postavljeno nekoliko pitanja, analizom stavova došlo se do podatka da polovina ispitanih (52%) smatra da se u medijima malo priča o diskriminaciji. Rezultati istraživanja su pokazali da diskriminacija kao društvena tema od prioritetnog značaja treba da bude mnogo zastupljenija u medijima, ali medijski sadržaji treba u većoj meri da budu prilagođeni svim društvenim grupama i tako koncipirani da ih razumeju svi građani i građanke.

Na kraju ukazuje i na preporuke za suzbijanje diskriminacije i unapređenje zaštite ravnopravnosti koje je Poverenik dao u Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2018. godinu koji je razmatran na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2019. godini i zaključak koji je povodom razmatranja ovog izveštaja Narodna skupština usvojila, a u kojem je između ostalog utvrđeno da Narodna skupština podržava preporuke Poverenika da se pristupi izradi strateških dokumenata i akcionih planova čije je važenje isteklo u prethodnom periodu ili ističe u 2019. godini, kao i da je upravo polazeći od nalaza Poverenika, neophodno posebnu pažnju posvetiti odgovornom izveštavanju koje ne sme da karakteriše govor mržnje, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje. Tačkom 10. ovog zaključka utvrđeno je i da Narodna skupština poziva Vladu da kontinuirano izveštava Narodnu skupštinu o sprovođenju ovog zaključka.

Nakon izvršene analize Opštih i posebnih ciljeva koji su dati u drugom delu Predloga strategije, Poverenik posebno ukazuje da je prilikom realizacije svih pojedinačnih aktivnosti utvrđenih Predlogom strategije, neophodno poštovati načelo jednakosti. Takođe, imajući u vidu da je za realizaciju nekih mera utvrđenih Predlogom strategije, kao što su mere 3.2, 3.3, 4.1, predviđeno sprovođenje aktivnosti koje se odnose na utvrđivanje kriterijuma za izbor članova pojedinih organa/tela, kao i na pitanja sastava pojedinih organa, kao što su upravni odbori, Savet REM-a i slično, Poverenik je mišljenja da je prilikom realizacije ovih aktivnosti potrebno posebno voditi računa o obezbeđivanju zastupljenosti manje zastupljenog pola.

Poverenik ukazuje da je u okviru posebnog cilja 3. Funkcionalne, kompetentne, profesionalne i otvorene institucije raspolažu mehanizmima zaštite od spoljnih pritisaka i dosledno primenjuju javne politike i propise, mere 3.3. obezbeđena nezavisnost javnih medijskih servisa, unapređena njegova profesionalnost, ostvarivanje programskih funkcija u javnom interesu, kao i odgovornost prema javnosti, posebno imajući u vidu predložene aktivnosti za njenu realizaciju, kao partnera u realizaciji potrebno predvideti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Naime, značajna praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u oblasti zaštite ravnopravnosti, kako kroz postupke koje vodi po pritužbama zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i mišljenja i preporuke koje daje, odnosno mere koje izriče u konkretnim slučajevima, ali i preporuke mera koje upućuje organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti, tako i kroz strateške parnice koje vodi u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ali i kroz upozorenja javnosti na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, praćenje sprovođenja zakona i drugih propisa i istraživanja koja o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti sprovodi, od posebnog je značaja za realizaciju onih aktivnosti koje se odnose na ostvarivanje obaveze javnih medijskih servisa da pružaju medijske sadržaje koji su od značaja i koji predstavljaju sve društvene grupe, žene, decu, starije osobe, seosko stanovništvo, osobe sa invaliditetom, etničke i nacionalne zajednice i drugo.

Takođe, ističe da je u okviru posebnog cilja 4) kvalitetni, pluralni i raznovrsni medijski sadržaji zadovoljavaju potrebe za informisanjem različitih društvenih grupa, mere 4.2. kao jedan od pokazatelja na nivou mere potrebno predvideti da se kroz izmenu zakona koji uređuje javno informisanje i medije propišu ne samo jasne obaveze za izdavača medija u cilju povećanja dostupnosti sadržaja osobama sa invaliditetom, već i posebne obaveze nosilaca javnog medijskog servisa da proizvodi i emituje programe namenjene osobama sa invaliditetom. Navedeno predlažemo pre svega imajući u vidu odredbe Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Republika Srbija ratifikovala, kao i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 33/2006 i 13/2016) kojim je u članu 35. između ostalog utvrđeno da su organi državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave nadležni za poslove kulture i medija dužni da preduzmu mere, s ciljem da se osobama sa invaliditetom učine pristupačnim informacije i komunikacije putem upotrebe odgovarajućih tehnologija, a naročito dnevno saopštavanje informacija namenjenih i osobama sa invaliditetom odgovarajućom tehnologijom simultanog pisanog teksta.

Dalje, kako je kao jedan od partnera nosiocu aktivnosti za realizaciju mere 4.7. Predlogom strategije predviđen i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, očekujemo da će Akcionim planom za sprovođenje ove strategije za period 2020-2025. godine, koji će u skladu sa obavezama utvrđenim u Glavi VI Predloga strategije biti usvojen u roku od 90 dana od dana usvajanja Strategije, radi lakšeg praćenja realizacije, biti konkretizovane aktivnosti za čije će sprovođenje biti nadležan Poverenik. Navedenu sugestiju upućujemo i meri 5.3. Unapređena informaciona bezbednost građana u medijskom prostoru.

Takođe, Poverenik ukazuje da je u okviru posebnog cilja 5. unapređena profesionalna znanja i razvijene digitalne kompetencije građana, institucija, medija, novinara i medijskih radnika u medijskom okruženju, u okviru mere 5.1. unapređena medijska pismenost, posebno imajući u vidu propisane pokazatelje na nivou mere, ali i predložene aktivnosti za njenu realizaciju, kao partnera u realizaciji potrebno predvideti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Imajući u vidu da je Poverenik jedini nezavisni, samostalni i specijalizovani državni organ nadležan za sprečavanje svih oblika diskriminacije, zaštitu ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, kao i činjenicu da u okviru svoje nadležnosti sprovodi obuke različitih društvenih aktera u pogledu prepoznavanja i zaštite od diskriminacije, ali i rezultate istraživanja koje smo predstavili, mišljenja smo da je potrebno još jednom razmotriti ovaj predlog i kao partnera u realizaciji aktivnosti koja se odnosi na unapređenje profesionalnih znanja u oblasti zabrane diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti, predvideti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Izvor: Vebsajt Poverenice, 27.12.2019.
Naslov: Redakcija