ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Fiskalni savet kritikuje novi način oporezivanja frilensera
Novi način za oporezivanje frilensera stvara nove razlike u oporezivanju prihoda, smatra Fiskalni savet. Pored toga, dodatno se usložnjava sistem koji je već “dovoljno kompleksan i razuđen”.
Kako se navodi u Oceni Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, aktuelni Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn. i 10/2022 - usklađeni din. izn.) nekonzistentno (nepovezano) i nepravično tretira neke od glavnih prihoda od rada.
Tu se pre svega misli na prihode koji se ostvaruju iz radnog odnosa, prihode od autorskih honorara, privremenih i povremenih ugovora.
Prema mišljenju stručnjaka Fiskalnog saveta, veliki broj poreskih izuzeća i olakšica dodatno podriva princip ujednačenog tretmana svih poreskih obveznika
Prvi model oporezivanja frilensera, odnosno radnika na internetu, kako se podseća, pogodniji je za ljude čija su prosečna mesečna primanja u određenom kvartalu niža od minimalne zarade.
Drugi model pogodniji je za one čija su primanja iznad minimalne zarade.
Kako se ocenjuje, oba modela osetno odstupaju od sistema oporezivanja zarada zaposlenih lica.
“U nekoliko navrata već smo upozoravali da odobravanje selektivnih poreskih olakšica i privilegija nije u skladu sa dobrom poreskom praksom i principom ravnomernog tretmana svih obveznika i ekonomskih aktivnosti”, dodaje se u analizi.
Učestalo ad-hok uvođenje poreskih olakšica i izuzeća u znatnoj meri je, kako se napominje, urušilo celovitost i integritet poreskog sistema.
To ima negativne implikacije na nivo poreskog morala u društvu, izričito kažu u Fiskalnom savetu:
“Još jednom ističemo da je neophodno prekinuti sa višegodišnjom praksom izolovanih izmena poreskih zakona i sistemski pristupiti reformisanju poreza na dohodak građana”.
Kako se podseća, novim rešenjem se modifikuje obračunavanje poreza i doprinosa na prihode od autorskih i srodnih prava (i ugovorene naknade) za koje se porez plaća samooporezivanjem.
Jedna od većih novina, kako se podseća je uvođenje novih pravila za oporezivanje fizičkih lica koji ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava, kao i prihode po osnovu ugovorene naknade.
To bi trebalo da se obavlja u takozvanom režimu samooporezivanja, za plaćanje poreza na dohodak ostavlja se mogućnost izbora jednog od dva predložena rešenja.
Kako se dodaje, predlaže se mogućnost izbora alternativnih načina priznavanja normiranih troškova, odnosno utvrđivanja osnovce za plaćanje poreza na dohodak.
Prvi model podrazumeva da su normirani troškovi od 96.000 dinara kvartalno (32.000 dinara mesečno) i stopa poreza od 20 odsto.
Drugi model: normirani troškovi u iznosu od 57.900 dinara (19.300 dinara mesečno) uvećanih za 34 odsto bruto ostvarenog prihoda i stopa poreza je 10 odsto.
Porez se plaća kvartalno i za svaki poreski period može da se odabere jedna od mogućnosti, nezavisno od prethodnog modela.
Pored toga, izbor modela oporezivanja utiče i na sistem plaćanja doprinosa za PIO.
Ukoliko se neko opredeli za prvi model osnovica za doprinose je ista kao i za porez, dok u drugom slučaju osnovica je najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa (35 odsto prosečne zarade).
U obe varijante oporezivanja doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju se najmanje na trostruki iznos mesečne osnovice doprinosa za slučaj da ove obaveze finansira država (15 odsto prosečne mesečne zarade).
Za frilensere su u 2022. godini važili isti uslovi oporezivanja koji su važili i tokom prethodne godine.
Frilenseri, odnosno radnici na internetu su se pre dve godine pobunili, jer je država htela da im retroaktivno naplati porez. Kasnije je oformljena radna grupa koja je zajedno sa njihovim predstavnicima radila na zajedničkim rešenjima.
Vlada Republike Srbije odlučila je da produži poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika i u 2023. godini, kao i da uvede režim samooporezivanja za godišnji porez na dohodak.
Kod zapošljavanja to podrazumeva povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa u rasponu od 65 odsto do 75 odsto, u zavisnosti od broja novozaposlenih ljudi u nekoj firmi.
“Mera je prvi put definisana 2014. godine i od tada se produžava. Zvanični budžetski dokumenti, ne sadrže podatke o ukupnim poreskim rashodima, iznosu sredstava koje republički budžet nije ostvario usled različitih poreskih olakšica i privilegija”, naglašava Fiskalni savet.
Ta institucija smatra da bi te podatke trebalo sistematično i transparentno objavljivati, kako bi se unapredio budžetski proces i javna debata.
“Pored toga, uvođenje godišnjeg poreza na dohodak u režim samooporezivanja ima za cilj smanjenje suvišnog administriranja i troškova za obveznike i poresku administraciju, kao i da omogući bolju alokaciju zaposlenih ka ključnim polovima i aktivnostima, što snažno podržavamo”, dodaje se u tekstu.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija