ZAKONI O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA, O SLUŽBENOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA I O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA NACIONALNIH MANJINA: Zaštitnik građana ukazuje na značaj usvajanja novih zakonskih rešenja kojim će biti uspostavljena delotvorna manjinska politika, zasnovana na saglasnosti svih učesnika, nacionalnih manjina i društva u celini

Oružani sukobi, unesrećene žrtve terorističkih napada i kolone migranata i izbeglica, skoro sedam decenija od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN, predstavljaju danas najpotresnije slike savremenog sveta. U svetlu ovih pojava, od kojih su neke poput talasa migranata i izbeglica vidljive i u Srbiji, suočavamo se i sa višegodišnjim problemima naših građana u ostvarivanju njihovih prava, ističe zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Među njima i dalje su posebno ranjive grupe žene i deca žrtve nasilja, osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje, starija i LGBTI populacija.

Nezaposlenost, ali i neispunjavanje obaveza poslodavaca prema zaposlenima čine njihov socijalni položaj nesigurnijim, posebno u susretu sa neefikasnom administracijom, izjavio je Pašalić i dodao da je ostvarivanje imovinskih prava građana Republike Srbije i dalje praćeno dugotrajnim postupcima.

Iako je u proteklim godinama unapređen zakonodavni okvir od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava deteta, stanje u ovoj oblasti i danas obeležava nedovoljno razvijen sistem prevencije i zaštite dece od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i iskorišćavanja, nizak nivo participacije deteta i nedovoljno dostupna zdravstvena i socijalna zaštita. Zaštitnik građana upozorava da su neophodne hitne i neodložne promene u načinu rada na prevenciji i zaštiti od nasilja, odnosno, obezbeđivanje adekvatnih resursa i dosledna primena zakona i propisa koji uređuju zaštitu žena od nasilja, u skladu sa preporukama Zaštitnika građana.

Osobe sa invaliditetom ukazuju na nedovoljnu razvijenost usluga, njihovu neravnomernu dostupnost i nedovoljnost, posebno usluge podrške za samostalni život i usluge personalne asistencije deci sa invaliditetom i pedagošku asistenciju. Osnovni razlozi nedovoljne razvijenosti usluga su i dalje prisutni, od nedostatka finansijske podrške i neusklađenog pravnog okvira, do nerešene decentralizacije poslova socijalne zaštite u lokalnim samoupravama.

Zaštitnik građana ukazuje na značaj usvajanja novih zakonskih rešenja kojim će biti uspostavljena delotvorna manjinska politika, zasnovana na saglasnosti svih učesnika, nacionalnih manjina i društva u celini. Donošenje izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 20/2014 - odluka US i 55/2014) i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama ("Sl. glasnik RS", br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 30/2010) (ili donošenje novih), kao i izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ("Sl. list SRJ", br. 11/2002, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 72/2009 - dr. zakon i 97/2013 - odluka US), kako bi se stvorio pravni osnov za upis podataka o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih u javnoj upravi, omogućiće planiranje i praćenje primene mera radi ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina na srazmernu zastupljenost prilikom zapošljavanja u javnoj administraciji.

Zbog brojnih stereotipa i predrasuda, i dalje nije obezbeđeno puno ostvarivanje prava LGBTI osoba u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, socijalne zaštite, pravnog uređenja istopolnih životnih zajednica i pravnih posledica prilagođavanja (promene) pola i rodnog identiteta.

Nacionalni mehanizam za prevenciju torture (NPM) nastavio je sa posetama institucijama u kojima su smeštena lica lišena slobode i samo tokom ove godine upućeno je oko 300 preporuka. Većina je prihvaćena ili je u toku postupak implementacije, a najveći pomaci napravljeni su u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i u oblasti zbrinjavanja izbeglica i migranata. Položaj lica sa mentalnim smetnjama smeštenih u stacionarnim ustanovama je i dalje zabrinjavajući, zbog čega je neophodno preduzeti konkretne korake u cilju odgovarajućeg zbrinjavanja i podrške ovim osobama.

Slobodni, nezavisni i objektivni mediji neizostavna su i nezamenjiva osnova društva koje pretenduje da bude demokratsko i teži ostvarenju ljudskih i građanskih prava. Društvo koje želi takve medije mora biti spremno na neprestano angažovanje države, nevladinog sektora, medija i građana, poručio je Zaštitnik građana Zoran Pašalić.