Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O RUDARSTVU I GEOLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA: LOKALNE SAMOUPRAVE U KOJIMA SE EKSPLOATIšU NAFTA I GAS TRAżE DA CELOKUPAN PRIHOD OD RUDNE RENTE, U VISINI OD TRI ODSTO, OSTANE LOKALNIM SAMOUPRAVAMA, SVE DOK TA RENTA NE DOSTIGNE SEDAM ODSTO, KOLIKO JE VAżEćIM ZAKONOM ODREđENO


Rudne rente u Srbiji, kako sada stoje stvari, neće se menjati u odnosu na važeće, iako se do kraja 2015. godine očekuje usvajenje novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji bi trebalo da omogući veća privlačenja investitora u tu oblast.

Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, predviđa da će rudne rente ostati na istom nivou, ali se istovremeno radi na izradi Zakona o naknadama, koje priprema Ministarstvo finansija, a kojim će se regulisati pitanja rente za eksploataciju sirovina, naknade i druge prihode koje dobija država.

Dakle i dalje će za ugljovodonike u tečnom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostale prirodne gasove važiti iznos rudne rente od sedam odsto od prihoda. Međutim, "Naftna industrija Srbije" će i dalje na ime rudne rente plaćati tri odsto od prihoda jer međudržavnim ugovorom između Srbije i Rusije nije predviđena izmena visine rente za NIS.

Zbog toga lokalne samouprave u kojima se eksploatišu nafta i gas i dalje prihoduju deo od rudne rente od tri odsto i gube značajna sredstva. To je i bio razlog da su iz opština Srbobran, Kanjiža i Kikinda tražili da se u Predlog zakona unese izmena koja bi omogućila da celokupan prihod od naknade za korišćenje nafte i gasa – rudna renta – u visini od tri odsto ostane lokalnim samoupravama, sve dok ta renta ne dostigne sedam odsto, koliko je važećim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011) određeno.

To znači da će lokalnim samoupravama od ukupnog iznosa koji se ubire od rudne rente, a koji ostaje tri odsto od prihoda, pripasti 40 odsto, kao i ranije, 50 odsto ide u budžet Srbije, a 10 odsto u budžet Vojvodine – kaže predsednik opštine Srbobran, Zoran Mladenović. – To je dovelo do daljeg pada prihoda lokalnih samouprava po tom osnovu jer je, u odnosu na 2014. godinu, kada je opštini Srbobran na ime rudne rente uplaćeno 120.000.000 dinara, 2015. godine taj prihod 48.000.000 manji pošto je na ime rudne rente Srbobran prihodovao 72.000.000 dinara.

Tako je, i pored povećanja eksploatacije nafte na teritoriji opštine Srbobran prihod manji, jer se iznos rudne rente dobija tako što se količina izvučene nafte množi sa njenom cenom na svetskom tržištu. Budući da je cena nafte ove godine znatno niža nego 2014. godine, ukupan iznos rente je manji, a time su i prihodi koji ostaju oštini manji.

Prihod od rudne rente veoma je važan za lokalne samouprave, jer se taj novac troši za poboljšanje uslova života u opštini, izgradnju infrastrukture... Novac se troši u skladu s važećim zakonskim obavezama, a nakon donošenja plana potrošnje, što čini lokalna samouprava, on se upućuje na saglasnost Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine. Nakon toga se otvara namenski podračun i sredstva troše u skladu sa važećim odlukama. Smanjenje prihoda koji se ostvaruje na taj način, naravno, znači i manje ulaganja u namene za koje je taj novac predviđen.

Mladenović kaže da NIS redovno uplaćuje novac po osnovi rudne rente, bez kašnjenja, i da sve svoje obaveze ispunjava na vreme.Novac se uplaćuje četiri puta godišnje – prva uplata je 16. januara, a poslednja 16. oktobra.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Mlađenović, 10.11.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija