ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI: NEZAPOSLENI IMA PRAVO NA NOVčANU NAKNADU U SLUčAJU PRESTANKA RADNOG ODNOSA OTKAZOM OD STRANE POSLODAVCA AKO USLED TEHNOLOšKIH, EKONOMSKIH ILI ORGANIZACIONIH PROMENA PRESTANE POTREBA ZA OBAVLJANJEM ODREđENOG POSLA ILI DOđE DO SMANJENJA OBIMA POSLA, OSIM LICA KOJA SU SE, U SKLADU SA ODLUKOM VLADE O UTVRđIVANJU PROGRAMA REšAVANJA VIšKA ZAPOSLENIH, SVOJEVOLJNO OPREDELILA ZA NOVčANU NAKNADU ILI POSEBNU NOVčANU NAKNADU, U VEćEM IZNOSU OD VISINE OTPREMNINE UTVRđENE ZAKONOM O RADU
Za samo jednog radnika koji je ostao bez posla država mesečno izdvaja u proseku 23.895 dinara. Ako bi nakon najavljenih otpuštanja u javnom sektoru na birou rada od 9.000 završila samo polovina, uz pretpostavku da će ostali u penziju ili na drugo radno mesto, iz državne kase bi naredne dve godine mesečno odlazilo dodatnih 900.000 evra.
Prema rečima, Zorana Martinovića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, potrebna sredstva za isplatu novčanih naknada za nezaposlene na mesečnom nivou u prvih 10 meseci 2015. godine iznosila su 1,28 milijardi dinara.
- U ovoj godini gotovo u celosti taj novac izdvajao se iz sredstava obezbeđenih uplatom doprinosa, tako da nisu planirana dodatna izdvajanja iz budžeta - kaže Martinović. - Do sada nismo koristili raspoloživa sredstva iz budžeta Srbije za ove namene. Za 2016. godinu još uvek nisu dostavljeni konačni inputi za pripremu budžeta, tako da u ovom trenutku ne raspolažemo preciznim podacima o planiranim sredstvima kako za slučaj naknade kod nezapolenosti, tako i o visini dodatnog novca za ove namene.
Direktor NSZ objašnjava da pravo na novčanu naknadu može da se ostvari samo pod uslovom da je osnov prestanka radnog odnosa propisan Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 38/2015 - dalje: Zakon).
Zakonom je regulisano nekoliko slučajeva u kojima naknada mora da se dobije. Prvi je, ako je radnik dobio otkaz od poslodavca zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, čime je došlo do prestanka potrebe za određenim poslom. U ovu grupu spadaju i oni zaposleni koji ne ostvaruju rezultate rada ili nemaju potrebna znanja i sposobnosti. Ova stavka navodi da će, ustvari, većina onih koji dobiju otkaz u javnoj upravi, imati i pravo na naknadu. Moguće je, međutim, da do novca sa biroa dođu i oni koji su bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima.
Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije smatra da je nepošteno da radnici državne uprave dobiju po, u proseku 6.000 evra otpremnine, i da se pritom još prijave na tržište rada u naredne dve godine i od njih dobijaju naknadu.
- Na evidenciju Nacionalne službe prijaviće se i oni koji nemaju pravo na naknadu, ali će iskoristiti mogućnost uplate zdravstvenog osiguranja, jer po našim propisima svim nezaposlenim koji su prijavljeni na tržište rada ovo pravo pripada - smatra Savić.
Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), može ostvariti pravo na novčanu naknadu - objašnjava direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 38/2015)
2. Pravo na novčanu naknadu
Član 66
Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.
Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog člana smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana.
Član 67
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:
1. prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to:
1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu - u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu,
2) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
3. prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
4. prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;
5. otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;
6. premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
7. prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.
Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni uslove iz člana 66. ovog zakona.
Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 09.11.2015.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija