PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA: Uvodi se pristup zasnovan na proceni rizika kao obavezujući, obaveza obraćanja posebne pažnje za finansijske i nefinansijske institucije kada uspostavljaju poslovni odnos s domaćim funkcionerom, sprovođenje finansijske istrage paralelno s istragom krivičnog dela. Predlog zakona predviđa i obavezu utvrđivanja identiteta korisnika polise životnog osiguranja, definisana je obaveza prikupljanja dokaza o poreklu imovine, zatim obaveza pribavljanja podataka o stvarnom vlasniku stranke koja je pravno lice ili lice stvarnog prava

Ukoliko sve bude išlo po planu, Srbija će od 1. aprila 2018. godine imati novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma da bi tu oblast usaglasila sa zakonskom regulativom i standardima u Evropskoj uniji.

Naša država je od decembra 2014. do aprila prošle godine bila predmet petog kruga evaluacije Komiteta "Manival" Saveta Evrope u pogledu radnji i mera koje preduzima u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Evolucija je usmerena na sagledavanje tehničke usklađenosti s međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, ali i procenu delotvornosti celog sistema. Evropski standardi uvodi niz novina u načinima borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito pristup zasnovan na proceni rizika kao obavezujući, obaveze obraćanja posebne pažnje za finansijske i nefinansijske institucije kada uspostavljaju poslovni odnos s domaćim funkcionerom, preporučuju sprovođenje finansijske istrage paralelno s istragom krivičnog dela i drugo. Sve te novine donosi i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je usvojila Vlada Republike Srbije i uputila ga poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije na usvajanje.

Inače, na plenarnom sastanku "Manivala" u aprilu prošle godine usvojen je izveštaj i Srbija je ušla u proceduru pojačanog nadzora tog tela, u skladu s kojom će biti dužna da ga izveštava o napretku za godinu dana, a taj napredak nije moguć ukoliko se ne izmeni zakonski akt. Ako Srbija ne bi menjala postojeći Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009, 91/2010 i 139/2014 - dalje: Zakon), koji velikim delom sadrži niz evropskih pravila, i ne dokaže konkretne napretke u svakoj od ključnih oblasti koje su ocenjene lošom ocenom, mogla bi biti stavljena na listu država koje ne primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Upravo da bi se izbegla mogućnost da se Srbiji zameri da ne primenjuje sve savremene mere u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, od 1. aprila naredne godine važiće novi zakonski akt, koji će delom sadržati postojeće dobre odredbe o gotovinskim transakcijama, ličnim dokumentima, službenim ispravama, informacijama o aktivnostima stranke, kvazibankama, stranim funkcionerima, stvarnim vlasnicima, poslovnim odnosima i drugo, ali i nove odredbe. Novina je, između ostalog, i član kojim se definiše domaći funkcioner kao moguća "karika" u pranju novca. Naime, na osnovu definicije stranog funkcionera koja postoji u sadašnjem Zakonu, napravljena je paralela i identifikovani su domaći funkcioneri koji vrše istu ili sličnu funkciju. Na osnovu definicije "funkcionera druge države", po kojoj je on fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u drugoj državi, na isti način data je definicija domaćeg funkcionera. Tako će se na proveri za pranje novca naći predsednik države, premijer, ministri, državni sekretari, posebni savetnici i pomoćnici ministara, direktori organa u sastavu ministarstava i njegovi pomoćnici, direktor posebne organizacije, narodni poslanik, sudije Vrhovnog kasacionog, Privrednog, Apelacionog i Ustavnog suda, predsednik, potpredsednik i član saveta DRI-ja, guverner NBS-a, viceguverner i član IO i član Saveta guvernera, lica na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, kao što su ambasador, generalni konzul, otpravnik poslova, član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u vlasništvu države, kao i član organa upravljanja političke stranke.

Predlogom zakona uvode se i novi obveznici primene tog propisa pa se tako, između ostalog, kao novi obveznik pojavljuje i JP "Pošta Srbije" i javni beležnici. JP "Pošta Srbije" je i sadašnjim Zakonom bilo obveznik, ali kroz definiciju "lica koja se bave poštanskim saobraćajem", a sada se on navodi punim imenom kao javni poštanski operator sa sedištem u Srbiji.

Predlog novog zakonskog akta predviđa i obavezu utvrđivanja identiteta korisnika polise životnog osiguranja, definisana je obaveza prikupljanja dokaza o poreklu imovine, zatim obaveza pribavljanja podataka o stvarnom vlasniku stranke koja je pravno lice ili lice stvarnog prava. Stvarnim vlasnikom pravnog lica smatra se fizičko lice koje je imalac više od 25 odsto imovine. Uređena je obaveza utvrđivanja i provere identiteta preduzetnika, provere identiteta stranke, neposredni uvid u registar Agencije za privredne registre za proveru identiteta pravnih lica...