UREDBA O NAKNADI TROŠKOVA I OTPREMNINI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA: Razmatra se izmena Uredbe, kojom bi se dnevnice za službena putovanja u zemlji podigle sa 150 na 800 dinara, a za odlazak u inostranstvo sa 15 na 35 evra

Dnevnice za službena putovanja državnih službenika mogle bi od 2018. godine da se uvećaju sa 150 na 800 dinara, ali i da im se radno vreme promeni, odnosno da na posao dolaze sat vremena kasnije.

Za ove izmene sagledavaju se finansijska i tehnička opravdanost, a konačna odluka biće doneta nakon što radna grupa završi analize efekata postojećih i novih mera na građane i privredu, koju je zatražio kabinet predsednice Vlade, Ane Brnabić. Ukoliko se pokaže da sadašnji propisi treba da se menjaju, opcije za troškove službenog putovanja u zemlji bi bile između 800 i 1.100 dinara, umesto sadašnjih 150 dinara, dok bi za inostranstvo taj iznos sa sadašnjih 15 evra trebalo da se uveća bar na 35.

Što se tiče radnog vremena, po predloženim opcijama, trebalo bi da traje od 8.30 do 16.30 ili od 9 do 17 sati. Za koje će se rešenje opredeliti Vlada znaće se do kraja oktobra 2017. godine. Većina ministra je saglasna da se sa povećanjem plata uvećaju i dnevnice jer je njihovo smanjenje bilo sastavni deo mera štednje iz 2015. godine. Takvo jedinstvo, međutim, ne postoji kod pomeranja radnog vremena jer neki od ministara smatraju da ga ne treba dirati.

Premijerka želi da se analiziraju i pozitivni i negativni efekti i postojećih i predloženih mera i tek nakon toga da se pristupi izmenama Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014 i 84/2015). Naime, ovako niske dnevnice u nekim segmentima javne uprave pravile su probleme, jer se dešavalo da se izbegavaju putovanja. Pošto im je i plata smanjena, to se značajno odražavalo na standard, pa je u poslednje vreme dolazilo do izbegavanja službenih putovanja. Vlada je već dozvolila pripadnicima Vojske povećanje dnevnica za neka putovanja, a nova Uredba bi trebalo da sve stavi u istu ravan.

Što radnog vremena tiče istraživanja jasno ukazuju da efekat ranijeg dolaska na posao nije dao rezultate jer radni dan za mnoge privredne subjekte i banke počinje kasnije, pa su službenici sat vremena bili značajno neiskorišćeni. Zato se ostajalo i posle radnog vremena što je uslovljavalo plaćanja prekovremenog rada. Privreda i privatni sektor u više navrata upozoravali su da im ovakvo radno vreme administracije, predstavlja prepreku za mnoge aktivnosti, a i Brisel nam je to stavio do znanja.

Dok Vlada još razmišlja šta će da uradi sa dnevnicama i radnim vremenom u sindikatima javnih preduzeća i uprave pozdravljaju moguće promene.

- U EPS je smanjenje dnevnica imalo negativne efekte jer je bilo teško prinuditi ljude da idu na teren van mesta rada sa 150 dinara, a pre toga je primao desetak puta više. Pozdravili bi taj potez Vlade jer bi se kod nas i neki organizacioni problemi rešili kada nastanu specifični problemi koji zahtevaju angažovanje vrhunskih stručnjaka iz svih gradova. Bilo bi dobro i radno vreme da se pomeri jer se pokazalo u EPS da do devet sati je manje posla - kažu u Sindikatu EPS.

I zaposleni u javnoj upravi smatraju da bi ove dve mere bile dobar potez.

- Imam problem sa detetom kome časovi počinju od osam. Moram da plaćam ženu jer i suprug radi u javnom sektoru - objašnjava jedna službenica u državnom preduzeću.

Izvor: Vebsajt Blic, Slađana Vukašinović, 10.10.2017.
Naslov: Redakcija