RAČUNOVOĐAMA POTREBNI PROPISI KOJI SE NEĆE MENJATI SVAKIH GODINU DANA: Loši zakoni privrednike dovode do pravne nesigurnosti

“Donošenje jasnih i kvalitetnih propisa koji se neće menjati na godinu dana i koji će biti tumačeni uvek na isti način od prioritetnog je značaja za normalno funkcionisanje poreskog sistema i privrede” – jedan je od zaključaka sa konferencije o ulozi računovodstvene profesije u reformama koje se sprovode i njihovom uticaju na poreski sistem.

Skup su organizovali Računovodstvena komora Srbije i udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS).

Milena Amon, zastupnik Udruženja (ZPPS), rekla je da domaći privrednici i preduzetnici zajedno sa računovođama čine stub poreskog sistema i ekonomije naše države.

“Problem je što država zapostavlja domaći privatni sektor i na taj način “seče granu na kojoj sedi” urušavajući ekonomiju. Sve to se odražava i na društvo, što i sami vidimo na terenu, kroz inflaciju i situaciju u kojoj se na primer nalazi poljoprivreda. Kada imamo loš, nefunkcionalan sistem, loše zakone, uredbe, nejasne propise i nelojalnu konkurenciju, poslovanje legalno registrovanih domaćih privrednika je ugroženo, a oni su ti koji pune budžet”, navela je Amon.

Ona je ocenila da se u trenutnoj situaciji ne može tražiti da računovođe ispune očekivanja privrednika kao zakonskih zastupnika jer koliko god profesionalno radili svoj posao uvek se može desiti da se privrednik nađe u nekom takozvanom prekršaju, što dovodi do pravne nesigurnosti, gašenja privatnih firmi i prelaska na crno tržište ili odlaska iz zemlje.

“U tom smislu je i naša obaveza, kao i države, da radimo na unapređenju poslovnog ambijenta, kako bi bio podsticajan za domaće preduzetništvo. Da bi računovođa mogao da ispuni očekivanja privrednika u poslovnom odnosu mora imati na raspolaganju sistem i zakone koji neće biti dvosmisleni, koji neće biti na štetu legalno registrovanih privrednika i koji neće biti opterećeni nepotrebnom birokratijom kao što je to trenutno slučaj sa Zakonom o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 i 96/2021)”, istakla je Amon.

Ona se u oceni situacije u kojoj se nalaze računovođe i privrednici osvrnula na nekoliko zakona, između ostalih i na onaj o elektronskim fakturama za koji je rekla da ima previše propusta.

“Tu je i Zakon o poreskom postupku i administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021), kao i povezani zakoni koji privrednike i računovođe na terenu tretiraju kao narodne neprijatelje, a ne kao one koji pune državni budžet. Kada je reč o kaznenoj regulativi ona je potpuno nelogična, i tu se uopšte ne uzimaju u obzir ni princip srazmernosti ni ekonomske moći privrednih subjekata. Od državnog aparata očekujemo da u reformama koje se sprovode slušaju glas stručnjaka, u ovom slučaju Računovodstvene komore Srbije, kao i glas privrednika”, zaključila je zastupnica udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije Milena Amon.

Predsednik Skupštine Računovodstvene komore Srbije Slobodan Mićić na konferenciji je govorio o konkretnim problemima koje je doneo sistem elektronskih faktura.

“Sistem elektronskog fakturisanja već četiri meseca ne funkcioniše kako treba. Prenos podataka iz Poreske uprave u Ministarstvo finansija takođe ne radi. Mi ne vidimo nijedan razlog zašto je Poreska uprava ovde odvojena, zašto se podaci sistema elektronskih faktura nalaze u e-upravi, a fiskalni računi idu u Poresku. Mi smo tražili da se sve prebaci u Poresku upravu. Problem je što izdati dokumenti u maloprodaji javnom sektoru nisu plaćeni i što se čeka – u prvih mesec dana se dešavalo da nijedan račun od javnog sektora nije plaćen”, naglasio je Mićić.

On je rekao i da je Komora dobila veliki broj žalbi i iz javnog sektora, jer i oni moraju svakog dana da popunjavaju izjave da nisu koristili PDV, da nisu knjižili dokumenta i da to traje nekoliko meseci.

“Trenutno je urušen sistem poslovanja, pitamo se šta će se tek desiti prvog januara sledeće godine kad taj sistem počne da funkcioniše između celog privatnog i javnog sektora. Jedan dokument koji izdate prema javnom sektoru putuje od 10-15 dana do tri meseca”, rekao je Mićić.

O lošim stranama Zakona o elektronskom fakturisanju ("Sl. glasnik RS", br. 44/2021 i 129/2021) govorio je i Aleksandar Stojčev, pružalac računovodstvenih usluga.

“Mi želimo jasne procedure i postupke koji će biti u skladu sa zakonom. Stiče se utisak da ministarstvo ne sagledava celokupnu sliku i sve moguće slučajeve u praksi. Iako je sistem fiskalizacije dobro zamišljen, u praksi ne funkcioniše. Sistem avansnih faktura u maloprodaji ne postoji nigde u svetu”, istakao je Stojčev.

On je naglasio da bi i jednom zauvek u našem pravnom sistemu trebalo da se definiše status preduzetnika.

“Ne može način plaćanja doprinosa da bude smetnja raspolaganju sredstava preduzetnika. Sad imamo i situaciju da preduzetnici paušalci plaćaju porez po odbitku, odjednom se iz ministarstva pojavljuje tumačenje da jesu obveznici, a to je nesprovodivo”, ocenio je Stojčev.

Predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović rekla je da se udruženje bori i inicira da se donose jasni propisi u čiju će izradu biti uključeni stručnjaci iz tih oblasti.

“Mi smo više puta apelovali da se odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju prilagode praksi. Onda ne bi bilo potrebe za mišljenjima i posebnim tumačenjima Ministarstva finansija. Dešavaju se slučajevi da se dobiju tri različita mišljenja o poreskom postupku za istu stvar. Ono što Komora radi i inicira je da se pomogne državi i da se donese kvalitetan propis koji se neće ponovo menjati”, rekla je Snežana Mitrović.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 07.09.2022.
Naslov: Redakcija