Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Ukoliko izvršenje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti za posledicu ima smrt, osumnjičeni će odgovarati pred višim sudom i kazna koja može da se izrekne kreće se od dve do 12 godina zatvora. U svim drugim slučajevima, postupak će voditi nadležni osnovni sud


Među mnogobrojnim vestima koje su u poslednje vreme objavljivane na stranicama crne hronike jedna je izazvala posebnu pažnju javnosti: trojica mladića iz Vrbasa uhapšena su zbog sumnje da su s jednog od nadvožnjaka na auto-putu Beograd–Subotica bacali stabljike kukuruza i betonski blok i tako oštetili sedam automobila. Osumnjičeni su brzo otkriveni i uz krivičnu prijavu, koja ih tereti za izazivanje opšte opasnosti, privedeni nadležnom tužilaštvu.

Informacije o tome na koji način su se branili i da li su otkrili zbog čega su to uradili su izostale, ali je izvesno da im zbog bacanja stabljike kukuruza i betonskog bloka s nadvožnjaka može biti izrečena i zatvorska kazna. I to, kako Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisuje, od šest meseci do deset godina.

Postupci protiv osumnjičenih za izazivanje opšte opasnosti, kako kažu pravnici, nisu retki, ali se slučajevi međusobno i te kako razlikuju. Tako su, zbog sumnje da su počinili ovo delo, odgovarali S. P. (50), koji je traktorom uleteo na mesto gde se u Mionici snimala jedna televizijska emisija, zatim D.M., koji je u zgradi predsedništva pretio da će aktivirati ručnu bombu, ali i osumnjičeni za učešće u paljenju kuće novinara Milana Jovanovića u Grockoj.

Da li će osumnjičeni odgovarati pred osnovnim ili višim sudom zavisi od posledice koje su nastale izvršenjem dela. Ukoliko, poput slučaja paljenja američke ambasade u Beogradu za vreme mitinga "Kosovo je Srbija" 2008. godine, neko nastrada, odnosno ako izvršenje krivičnog dela za posledicu ima smrt, osumnjičeni će odgovarati pred višim sudom i kazna koja može da se izrekne kreće se od dve do 12 godina zatvora. U svim drugim slučajevima, postupak će voditi nadležni osnovni sud.

Milan Škulić, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je krivično delo izazivanje opšte opasnosti karakteristično za relativno novija krivična zakonodavstva, što je povezano s tehničko-tehnološkim razvojem.

Ovo delo spada u grupu krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine kod kojih se dovodi u pitanje bezbednost ljudi i imovine koja se može ugrožavati nekim radnjama. Samo krivično delo postoji ukoliko neko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom i otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, opšteopasnom radnjom i opšteopasnim sredstvom izazove opasnost po život ljudi ili imovine većeg obima. Postoje i drugi oblici ovog dela. Tako će odgovarati službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od požara, poplava, eksplozije, poplave, otrova ili otrovnog gasa, radioaktivnih ili drugih jonizujućih zračenja. Ili ove uređaje ne održava u ispravnom stanju. Kao poseban oblik dela propisano je ako je ono učinjeno na mestu gde je okupljen veći broj ljudi ili ako je učinjeno iz nehata – navodi Škulić.

Profesor kaže da u obzir dolaze i druge radnje koje spadaju u kategoriju opšteopasnih, ali da u većini slučajeva sve zavisi od procene istražnih organa.

Za ovo delo može da odgovara i onaj koji na nekom slavlju puca u vazduh. Kod nas je, čini se, deo folklora da se puca na svadbama, a zaboravlja se da svako zrno koje se ispali mora negde da padne – navodi Škulić.

I drugi pravnici smatraju da je delo izazivanje opšte opasnosti "široko postavljeno" i to ocenjuju kao dobro.

Zakon ne može da predvidi sve što u životu može da se desi i zato je dobro što je način izvršenja dela široko postavljeno. Mi često kažemo da je ovo blakentno delo. Treba objasniti da se opšta opasnost sastoji u ugrožavanju života ili tela individualno neodređenog kruga lica. Takođe, treba naglasiti da ovo krivično delo ne postoji kada je ugrožen život ili telesni integritet konkretno utvrđene osobe. Tada je reč o drugom krivičnom delu – objašnjava jedan od beogradskih sudija.

Za najblaži oblik krivičnog dela izazivanje opšte sigurnosti zakon predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina – ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima. Ista kazna predviđena je i za službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od požara, poplava, eksplozija, otrova ili otrovnog gasa, radioaktivnih ili drugih jonizujućih zračenja... ili ove uređaje ne održava u ispravnom stanju.

Ako je ovo delo počinjeno na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, zaprećena je novčana i kazna od jedne do osam godina, a ako je delo izvršeno upotrebom vatrenog oružja, okrivljenom može da bude izrečena zatvorska kazna od dve do deset godina. Ukoliko je delo učinjeno iz nehata, može da se izrekne kazna do tri godine.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 08.09.2019.
Naslov: Redakcija